Стражилово

1381

1382

обртање са све то већом брзином, која због умаљивања обима кругље и усљед природног скупљања или згуснућа васеленског етира имађаше да свлада све то мање запрјека. Кад основно обртање течног тјела убрза, онда настане час, у којем одбјежна сила честица иа нолутару кругље постане једпака средобјежној сили (0еп1та]кга&), која к средњој тачци тела натеже. При даљем убрзању обртања или окретања, тврди Шпилер, морају се на екватору толико честица отиспути, колико је доста, да се код оставших равиотежа успостави, али због закоиа спојпости (соћае810), што отцјеиљене честице за друге спаја, нриродна је посљедица, да те исте отцјепљене честице бјеже с другима напрјед, а код заоставших честица центрифугална (одсредобјежна) сила сад постаје мањом од цеитралне (средишне) силе. Честице, што се отискоше од свог тјела, попримише одмах по закону гравитације кругљасти облик; и тако се на том великом кругљастом тјелу учини мала лоптица, која јури те се удаљује од њега, испрвице јако кривим правцем, а посље све то мање кривим, јербо се иста лоптица удаЛ)ује све то више из круга свог тјела. Она јури параболичном кривом путањом само толико далеко, у колико њезина одбјежна сила (РИећкгаЛ) може да буде уздржана у равнотежи од нритежне силе (Агшећип^вкгаД) оног големог тјела, из којег је постала. И тако напрјед ова лоптица нађе себи пут око свог тјела, наравно покругљасти (елиптичан) нут и то усљед парелограмне снаге. На оваки начин постаде Нептун од свог големог централног тјела т. ј. сунца, па онда Урап, Сатурн и тако напрјед све планете по реду. Равним се начином од иланета отцјепише имјесеци. 1 ) Ово је теорија, како се види, најразложитија, основапа на законима физике и држе ју сад за највјероватнију. Њемци је зову: Аћ8сћ1еис1егш1§8Шеоие. Овако нас даиаигња наука учи да је иостао сунчани систем или рецимо свијет, а по аналогији би се могло устврдити, да су и други ] ) Кад су месеци од планета постали путем прстена, намеће се питање, зашто мјесец наше земље нема двоструко кретање као и његова мати земља, већ само једиоструко т. ј. опходно (револуцијоно ? На то ћу одговорити, кагсо Молдауер умује (Оаз \УеНа11 ипс! зете Еп1;тске1ип§ II. В. р 40.) „Мјесеци, који постадоше из планетарних прстенова, иијесу даље у Могућности, да опетују заметак новог прстена на себи, јер налазећи се близу својих планета постављени су у немогућност, да и они у тој брзини постигну самостално обртање око своје осовине; одаљенији (мјесеци) можда постигиу то обртање, али оно бива и остаје посве споро и нема способности, да произведе, што са превеликом брзином произведоше и произвађају јако већа тјелеса, као стајаћпце (сунца) и плаиете."

неизбројни свијетови у неизмерном и бескрајном простору васелене сличним начипом постали. ) Ово је све, што знамо о космогонији по ресултатима данашње науке. косто к^лиши!,. ') В. X. Прајс у свом дјелу: Б1е рбусћгзсће Ве^еикт^ (1ез 1|е1)епз 1т ХЈтуегзаш покушава да докаже космичко порекло живота. Философски назори његови потнунома се слажу са емпиричним тврђењем ученог Хана (Види његово дјело: 1)1е МећеогИзе (СћгопсНће) ипс! 1ћге Ог^ататеп). Ова два научењака сваки са свог гледишта доходе до истовјетног ресултата, тако да иије потребито да један другог допуњује. Први почетак планете био је ћелија, цјени Хан, дочим Прајс тврди: „земљина кругља је само носилац организма и ови организми сгворили су носиоца. Сва је материја исконо била органска." Дакле код обадвају једно те исто тврђење. Хаи се ослонио на елементе, које находи у метеоритском каменуу, што је нашао да је органске нарави т. ј. да су у метеоритима органске Форме. По Хану у метеоритима има облика водених животиња, које су дакле у води и водом постале, дочим не находи, да је у том првом стварању било трагова ватре. Исти тврди, да се у метеорском гвожђу не находе само биљни остатци, већ и животињски облици, и тиме отпадају сва минералоихка својства хондрита и све ипотезе о метаморФози плутонског камења. Тако исто и теорија о ватреној и течиој уиутрашњости земље као да је уздрмана, јер би се све вулканске појаве на нашој земљи дале једино протумачити уељед запаљења подземних гасова а особито сумпорнијех. Каит-Дапласова ипотеза о привлачењу маса постаје усљед иритезања масе, мјења се у толико, што се маса, кад је ту, може иритезањем умножити, али не може тиме постати. Маса дакле но Хаиу постаје или усљед кристализацијоне сиаге или снагом органског образовања. Првом се не да објаснити иланетско усгројење, остаје дакле друга снага Хан, иошто је добро исиитао структуру метеорског гвожђа, дошао је до убјеђења, да је у иочетку у наше земљане лопте као и у осталих планета био органски узрок (Види 1Ле МеЈзеогНе р. 8. 9.). Сва та исграживања и логични закључци своде нас на то, да је исконо наша земља, и све планете, постала из оргаиских бића а језгра наше земље у односу к њеној тежи да се састоји из гвожђа. Особито гвожђе ОвиФак-ско, од ког је Норденскјелд правио пробе са басалтом, Хан тврди, да испуњава језгру наше земље. С Ханом се слаже и Прајс. Он вели, да је органско старије од неорганског. Неорганско је ексорганско. Наша је земља носилац организма а то значи, да је организам носиоца сам створио (Види 1)1е рзусћјвсће Ве^еићип^ и т. д. р. 20.). У почетку иаше свјетске ере цјела материја свијета била је иодјељена у сићушна тијела, која су као исконски организми или бијолошке јединице слободне т. ј. које се без видљивог закона у хаотској игри покрећу неким извјесним слободним кретањем као почетци организма. Састојећи се из дискретних дјелића скружавале се у евијетску кругљу. Праорганска материја нреобраћала се у неорганску и тако је нроизишла неорганска земна лопта и организми на њој. Тада у првом постању и претварању органске материје у неорганску Физичне и хемијске силе нијесу још дјеловале, оне су биле везане у агрегатном стању бијолошких јединица и тек се из ових развили оргаиизми. ГПто се више увећавала неорганска материја, то се умарвавала органска. Тек послије, пошто су почели да дјелују сунчани зраци, наступило је храњење организма а с тиме и оплођивање. Из овога сљедује, да су пређе сви организми друкчији били. Неоргаиске материје, пошто су постале, постицале су на више развића организма. Прајс дакле тврди, да је човјек стар, колико и земља и да је човјек јошуклици био, кад органске материје није ни било. Цио се свијет дакле развио из исконске органске материје. Свијет је, по Прајсу, покретање и осјећање. Сваком нашем иокретању почетак је осјећање. Слично и китајски философ Тшухи умује, јер по њему „покретање или боље материја, која покреће, има почетак у прасили." Прајс у нечему иије далеко ни од теорије Дарвинове, јер у овога јеразвићеа у њега прео бражај или прет варање. Ов1)е се намеће само ио себи питање, дали је развиће тако способно преобразити или иретворити органске облике као п р е о б р а ж а ј ? Из овога цијењени читалац може увиђети, да Хан и Прајс одлучно устају против механичког почетка наше планете, јер је оргаиска материја почетак образовању масе. (Свршиће се.)