Стражилово

1449

СТРАЖИЛОВО

1450

1161

ПИОМА ВУКА ОТЕФ, КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ.

ИЗНОСИ НА ЈАВНОСТ МИЛИВОЈЕ К. ВРАНКОВИЋ. XIV. у Бечу, 25. Ннуар. 1818.

I Гречестн^иппи Господине, мени лгобезн ћГшпи и високоночитаемни! 111) 1 о 15 дана нослао самт, Вамт, едно нисмо, кое ВасЂ е морало лишити све надежде, поволлнт, и ут г 1',шителант, одговорт, добнти на ово ваше велико нисмо. Небоите се! Недаите се бриги ни очалнш! Прочитаите ово мое писмо до крал, па онда промислите о томт>, што вамт, садЂ пишемт,. Иисао самт, Вамт, прје, да се одт, Чивута неможете ни чему надати. Онан човект,, што сте писали Коннтару да одт> н4га шнте, нема: зашто е он г в наисиромапппи измедв све свое браће; а и да има, знате, каквомт, бн се интересу надао, кадт, би ћео дати. А л самт. увћрент,, да Ви нити сте му ради обрећи, ни дати такнп интерест,; Вн ћете в!;ровати, да е, одт> како е дошло ово Ваше писмо, досадг мол и Копитарова сваки дант, прва рјечт, на састанку и посл'1>днл на растанку била: „1Пта ћемо радити ст> МушицкимЂ." А л самт. но читаву ноћ г Б у постелви о томт, мнсл10 ; и засадт, ни есмо могли доћи на другш начинх спасенил, него да огледамо ево оваи: Ово дана дошао е овдве изт> С. 1Т. Архимандритт. ФилиповићЂ. Садт, велимЂ да Ви премишете лјепо ону Оду: „Славенска муза отт> горЂ1е фрушкихЂ и т. д. и да е попнЉте мени што нр1е можете, (а ону: „Иже ухцедрилт, еси и т. д. л . имамЂ негдве, него незнамЂ, ели на нвои Ваше име подписато: добро би бнло, кадЂ бвште ми и нк) послали) и да пишете мени едно писмо, кое бн л могао н!>му, и другоме коме одђ нвиовн лидјп, ноказати сђ овнма картоблнкама ВашимЂ; ово Ваше писмо не могу показати, наивише сђ онога латинскога, што сте писали Копнтару. У томђ нисму представите Вашу нужду и потребу, али се немоите тужити на Ча С., зашто незнамо, какво мн'(,нје имаш они о н г ћму. М нслимђ , да бн нужно 6 б 1 ло ту додати, да су Р. одђ старнне номагали Србске Намастнре, и да то св4доче различне дипломе (или привилепе?) нбиовн владТ.телл, као н. п. што има ту у Шишатовцу некаква динлома дапа Намастиру

ПапратнБи, коега има сада живо само у пТ.снама народнимЂ и у развалинама (више Зворника, подђ планиномЂ БороговомЂ). Немонте изоставити ни оно изђ Делилл. И вђ нрочемЂ начините како бол г Т> знате; али гледаите да буде кратко колико е могуће; па ћу л то писмо и обТ, оде и ово двје картоблнке изшети Филиповићу, и молићу га, да ме он изведе кнезу Разомовскоме или Елч 1 и; па ћу л онда знати, шта ћу говорити. То е садЂ послТ.днл проба. Само гледаите одма, те ми понш.ите. — КадЂ ми годђ узпишете, писмо атресираите иа Копнтара (а не на Давидовића, зашто ми кадшто онђ самЂ донесе, па е радЂ знати, шта е у нТ>му). За снновца Вашега казао самЂ да се не бринете ни мало; онђ е одТшенш одђ свега свогђ друштва. Валл да е тте 50 ф. дужанЂ (ако Вам г б пе лаже) за чакшире, зашто сам чуо, да е кодђ Копитарова шнаидера наруч1о и узео чакншре за 50 ф. на верес1го. Не брините се Ви за нТ,га. — Давидовићт. 10ш' ше дошао. НешићЂ пише новине еднако. Лвите ми, шта вам г б се види достоино примћчашл и строге критике у моимђ новинама. За Е л 1 с 1 у м ђ В и д а к овиће†начините Вн штогодб , па ми ношлвите да печатамо подђ каквимЂ именомЂ; то ћете Ви начинити много болТ, одђ мене, зашто болТ, чувствуете. Пишите ми што о Видаковићу. — Шта бнсте Ви рекли, да ВамЂ печатамо у новинама Глас народолшбца (народољупца — јел' да би тако требало?)? Епиграме Ваше врло намЂ се допадаго, н драго намЂ е, да и се сћћате. Копитарт, ВасЂ лк)безно поздравлл. Каже ми, да е прек' н>че (чини ми се) прим1о и друго ваше писмо. Пишите ми о Видаковићу то много, што сте обрекли. Будите здрави и веселите се (на силу и за инатЂ): занћваћемо лмачно (или садЂ или мало посл1е): „намЂ бизумЂ олсунЂ." Поздравите све нрштелћ и нознанике, и нишите ми одма. Рјечник Српски још нијесам почео печатати! Неда се. Али ће се дати. Јесте ли читали Дамлновићеву вТ,ру древности? Како ВамЂ се допада? Нађосте ли ми Волнел и Миработа? Ели дошао Балаицкш у Н. Сад? В у к ђ.