Стражилово

јер ириједио, иридио, иредео одговара ст. слоионском и (>-к л и л т. потпуно. Ја пак велим, да нам ннје потребна, јер имамо у нашем језику реч, која то значи, што и стара словенска реч н р и д и л т., а та је реч крај. У Вука стоји крај са значењем (Ко Сге^епЛ, ге§10 : у нашем крају тога нема. Диван је крај наша Фрушка Гора. Долазе људи из горњнх крајева овамо и т. д. Ја држим да то треба да зна г. С. Лекић, који је био тако „строг" критичар према својем колеги Оберкнежевићу. 16. њеног. Г. С. Лекић у својој „критици" иа Оберкнежевића пише „ њеног метода" (стр. 12.), „у њижовом значељу" (стр. 04.), „по његовом мишљењу". ЈГ>ен, њезин, њижов, његов, њихан мењају се ио номиналној деклинацији као и прости ггридеви, који показују припадање, п. пр. Стеванов ген. стеванова. Истина, говори се и ген. стевановога по сложеној деклинацији, али је питање, које је боље, правилније. Кад номинатив сингулара стеванов има нрост номинални облик, онда је близу памети, да треба и генитив да има ирост облик, а то је стеванова. Замеиице њен, њижов такође показује припадање, имају прост облик у номипативу сингулара те се и мењају као придеви посесивни проста облика, дакле имају генитив по простој номиналној деклинацији њена, њижова. Истина, код ових ирономина и придева замењују се прости облици и сложеним, али је сад наше, да употребљујемо оно, што је боље и правилније. Правилпи су дакле прости облици код ових речи, јер им и номинатив има прост облик, а сложен никад. Дакле ваља писати „ њена метода" ; „у њихову значењу" ; „по његову мишљењу". 17. наслов. Г. С. Лекић вели у својој „критици": „То је књига, којој је наслов горе исписан". А на стр. 50. долази ово: „речи на насловном листу". Код нас у српском језику нема те речи. Некад се у пређашњим вековима употребљивао глагол слути, којп гласи у садашњем времену словем н. н. код Шишка Менчетића Влаховића налазимо у нетнаестому веку глагол слути: За тој га славим, за тој га словем, За што се благ правим и блажеи зовем. (254. стр.) Али данас тога глагола више нема, нити се говори, и сунстантив слово данас вигае не значи Хоупд, реч, него само с!ег Висћз^аће, за то не ваља казати надгробно слово, него надгробна реч. Кад би слово зиачило реч, онда би и словослов била добра срнска реч, али данас се сваки насмеши, кад чује ту реч од каквога старога човека, који још живи у времену Миловаиа Видаковића. Пакаду нашем језику данас нема супстантива слово у значењу реч, нити глагола слути: словем, онда не може бити добра реч

ни наслов, ни насловни лџст, а иису нам баш ни потребне те речи поред добре речи срнске натиис. 18. уштрб. Г. С. Лекић у „критици" на стр. 6. вели: „од великог угитрба ". Ја не знам, каква му је невоља, да лута по Русији. Мора бити да воли читати Видаковића „Љубомира у Елисиуму". ПГта ће нам уштрб, кад је то руска реч ушербт., а старословенски гласи о V ш т (» в г,. Или зар није штета сриска реч, која долази од ст. словенске речи т т. ш т е т д којој је иостанак у т т> ш т 1> ( српски ташт, уасии.ч. Зар је лакше и нријатније но руским нољанама лутати норед наших кићених крајева? 19. Пеосиорно. Г. С. Лекић у својој „критици" на стр. 8. вели: „да се употреби све оно, што је строго научна граматика латинскога језика као неосиорно утврдила." Ево нас опет у Русији! спорт. је руска реч и значи 4ег 81гег^, с п о р и т в 81геГ1ет1, неосноримии ип81ге11;1§. У старом слов. језику има такође с т, и о р т>, гчха. Та реч зацело долази од нрктн. У српском језику такође има ирети, па онда иарба, аарац, иарбити, иреиирати се, али счор нема у значењу ирети, иарац и т. д. Руска реч сиор, (ћт бћчм!, унотребљује се од некога времепа врло често у нашој књижевности, а имамо своју реч иарба, иарница. Оно, што је г. Лекић казао „као неосиорно утврдила" могло би се казати „без двојбе", „без сваке сумње". На што дакле без невоље употребљивати руске речи! 20. строго. Г. С. Лекић употребљује реч строго, као што се види у 19. Истина ове речи руске не може се човек курталисати, тако се увукла у српски језик. Али г. С. Лекић требао се већ и ње курталисати као тако „ строг " критичар. Да је строг руска реч, види се из старога језика. У сгаром словенском језику гласи та реч с р д г т>. Кад би ту реч баш хтели употребити у нашем језику, онда би је морали писати као и у старом словенском језику сраг, а не строг, јер строг исто је тако, као кад би г о л о н л употребили место глава или к о р о к д место крава или још боље к (»о к 1> место крв. Ја мислим, да би се строг могло заменити речју нашом оштар, н. пр. место „он је строг критичар" могли би казати: „ои је оштар критичар". То често можемо чути у обичном говору где се каже за овога или онога човека: то је оштар човек. А оно, што каже г. Лекић „ строго научно", то би се могло казати „врло научно" или „ са свим научно". 21. Г. С. Лекић употребљује у својим „Примерима" на стр. III. оиределити, а у „критици" на стр. 34. вели: „Ово правило није опредељепо изведеио". То би ваљда немачки гласило : сНсве Ке§е1 шсћ! ђев^Јшп! аш^еШТпЧ". Види се, да се немачки мисли, а српске се речи само слажу у рече-