Стражилово

1511

СТРАЖИЛОВО

1512

неколико језика, :шати свирати, зато што је то „модерн", те због тога бити горд и поносит, претеривати у нежности, мажењу, то је све друго, само не образовање. Женске треба темељније образовати. Но то темељније образовање не треба да се узме да лежи у „високопарним" наукама, у докторским титулама, професорским дипломама. Не. Њих треба темељније образовати у томе, да потпуно схвате свој значај у кући, да схвате свој положај према мужу, деци, народу, човечанству. Треба у њима развијати сва лепа својства, нарочито нежност али паметну нежност, љубав и племенитост. Ви, госпођо, можда и пе знате, какав утидај чини таква мати на сина, таква сестра на брата, а нарочито таква жена на мужа. Колико се и колико великих дела догодило у историји, и то баш са женског утицаја али са утицаја таквих женских, — сетите се Корнелије, Аспасије — не оних, које су уверене у своју „високоученост" те је са великим достојанством свугде показују. Женска је улога у јавноме животу истина потчињена, али у толико је баш лепша и узвишенија. Опоменућу вас, госпођо, само .још на речи вашег женског љубимца, великог поштоваоца жена, немачког песника Шилера: Аћег Дигсћ АптиШ а11ет ћеггвсће!; ип<1 ћеггвсће (1аз ЛУеИз. Мапс-ће г^аг ћаћеп §:ећегг8сћк (Јигсћ деа (те154ез Масћ!; иш! [<1ег Тћа4еп Аћег (Јапп ћаћеп 81е <Исћ, ћосћзбе Дег Кгопеп, епЉећП. "№аћге Кбш#т 181 пиг с!ев Л^еЉез 'игеЉНсће 8сћбпће1(;! По ја сам, госпођо, већ далеко отишас. Ја сам се и силом наметнуо, да вам држим нека предавања. Лли знам, да ми ви праштате. То, што сам вам сада рекао, мислио сам и онда, када сам у шали увредио Сузу у Клисури. Но она је и остала увређена, јер јој више што не могах говорити — не би смо се били разумели. Увређена жена седила је и ћутала, ја сам пушио и гледао у колуте од дима.

— Знаш ли збиља, да идемо из Клисуре? запитах је. — Куда ? — Идемо у Пирот и то сутра. Је ли те жао ? — Жао ме је, јер идете све ближе граници. — А штета да овакви момци изгину! Јели? пасмејах се. Суза ме гледала. Седила је мирно и прела кудељу, а ја сам гледао кроз разбијени прозор, и у мислима већ бејах у Пироту, из Пирота одох у Бугарску, у мојој машти већ гледах љуте бојеве. — Чуј, прекиде ме Суза у мислима, хоћу да те молим нешто. — Шта? — Кад одеш у Пирот, поздрави мога мужа. Госпођо ! Како јој је лепо стојало, кад је те речи изговорила, и то оним наречјем и акцентом, којим тамо говоре. — Хоћу, зашто не? Реци ми само, како се зове, и где је? — Лазар Крстић, у XV. пуку, 1. батаљону, 1. чети. — А зацело је у Пироту? — Јесте. — Добро, поздравићу га. Опет заћутасмо. Она је јамачно мислила на свога мужа, а ја? Ја премишљах, како кадгод има више чари најивна простота, него бог зна каква ненајивна образованост. Кад сам доцније отишао у Пирот, тражио сам Лазара, али га не могах наћи. Још касније, за време самих бојева, на драгоманском кланцу VII. и XV. пук беху заједно. После борбе распитивах за Лазара, али не чух за њега ништа. II данас ми је жао, што га не могах, наћи. Да ли је жив? Да ли је и он пао као и многи други? ОоМ 1)е1оћ1еп, Втс1ег! 1п стег апЛегеп л\пе<1сг! Н>их, госнођо, више нема! В а III н.

ПИСМА ВУКА СТЕФ. КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ. ИЗНОСИ НА ЈАВНОСТ МИЛИВОЈЕ К. БРАНКОВИИ.

XVI. У Бочу 9. (21.) 10л1л 1818. Пречестнћгшпп Господине, мени лвдбеЗнМпин и високопочитаемнп! НисамЂ Вамт, одт. ономадне могао одговорити на Ваше нисмо одт. 18. КМа: затато самт, бно забун$нт> коректурама и другимт, етанћмт. Рјечника Српскога; а очекивао самт>, да се што известимт. о Ва-

шему послу. Камо срећа баремт. да Вамт, садт, што добро могу лвити! али Боггме нема ништа. 0 Гдару Ралви известт самт> се, да е готово у таковомт, сташо као и Вн, само што нема надт> вратомЂ Ча Стеве, нити кога другога; а има подт, (или болћ рећи н а д т>) собомт, еднога К б с т у, кои и пали и жари, као 1\. б с т а, а ои не зна ни шта има ни шта нема, а особито садт, како е болестант,. А кодт,