Стражилово

15.6У

\Ј1 ЈГ 21 л/ХМЈ!«/1.^/1 ЈУЈ

МИС АДЕЛИНА

аиашњи век је век науке и просвете. Ко ијоле размишља о будућности својој, о напретку свому и својега народа, мора што већма пригрлити просвету, мора се што више одати науци, правој истинитој науци. Дапас је спас једино у науци и у просвети и само онај, и човек и народ, има будућности, који је науке и просвете стекао. Нико пе жели себи добра, и зло ради, ко се не стара, како ће што више до науке доћи. С тога и нема данас ваљда никог на свету, пи човека ни народа у опште, који пе нријања својски око књиге и школе, око науке и изображења,. Зато нема а не треба ни да буде икога, ко не поштује школу и оие, који се око школе старају. Нема данас парода, који не би захвалан био свима онима, који добро чине школи народној, који добро чине подмлатку у школи тој. Когод просвету шири у народу ма у ком правцу, добротвор је народпи и велики добротвор је У нас Срба ретко је школе, која би могла постојати без помоћи ичије, и без помоћи народне. Да није дарежљиве руке сриске, многа би се школа морала затворити; да није дара и милости дарежљивих и милостивих Србаља, многи просветни завод не би се ни отворио, ал да није дарежљиве руке и милостивог срца, многи и мпоги ваљан младић не би могао школе ни видити а камо-л чему се научити и науке стећи. Добро срце и мнлостиво у оних, којима бог даде те имају, па онда чврста вера, да у просвети лежи напредак и спас народни — умудрује их, те оснивају задужбине а себи граде вечпу кућу и овога и онога света. Добро срце и милостиво заузело се више иута за доброг и сиротог ученика, који би радо и весело нрибирао науке, ал му прилике не допуштају. У сриском народу много је добротвора и школе и младежи у њој. Дична имена тих добротвора и народа и напретка народног уписују се златни слови у срца иародна. Имена њихова биће и остаће светла и нреносиће се од уста до уста, из књиге у књигу, с рода иа род — на потомство српско, догод је Српства и српског имена. Имају Срби својих синова добротвора народних, но српски народ срећан је, те може мвђу великим и највећим добротворима својим

ПАВЛИЈА ИРБИ БРОТВОРКА. поштовати и хвалу сваку и славу одавати и таквим добротворима, који пе поникоше из рода сриског, по које је једино милостиво срце и л^убав људска, љубав према паћенику и несрећиику, побудила на велика дела, на дела милости и душевне и телесне. У захвалном срцу целога српског народа а особито оног у Босни и Херцеговини живе имена трију дичпих женскиња, трију Енглескиња: М. Макенцијеве, сада већ покојне, затим име II. X. Цонстонове и М. А. П. Ирбиј еве. Све три чиниле су неизмерна добра народу срнском у Босни а особито шго се просвете његове тиче, али од свију штак је највише заслуга стекла М. Ирбијева. Она се највише заузимала за просвету и умни напредак народа у Босни, оиа се још и данас стара за просвету, она и данас шири књигу и науку међу сиротом нејачи босанском, она и данас благотворно дела па умном развитку иародном. Зна М. И р б иј е в а, да просвета све и сва учинити може, да наука и просвета побеђује и најјаче препреке, да паука и просвета народ највише и најбоље подиже; зна она, да се онај народ нема ничега бојати, који је науке стекао, који се просветио — с тога је и изабрала просвету па да њоме помогие сиротом народу у Босни и Херцеговини. Намера нам је, да се сетимо дичног имена М. А П. Ирбиј ев е,- да јој у овим редовима искажемо захвалност можда и не у толикој мери, колико она заслужила у народу срнском и колико она својим доброчинством и пожртвовањем народ српски задужила. Хвале и захвале народне може човек заслужити разним путем, исто тако и хвале и захвале па пољу просветном. Велика је заслуга и уираво неизмерна у учитеља народних али не мања заслуга је и оних, који дижу за народ школе, да се у њима учи истина и знање, да се у њима народ обавешћује умом и разумом, челичи у поштењу и карактеру, те да пе заостаје иза других просвећених народа; у истој мери стичу заслуга у народу и они, који синовима народним номажу, да у школу ићи могу, да управо доћи могу до науке и просвете. Велика добротворка народна М. И р биј ев а изабрала је два пута, на којима ће своје име нодичити и овековечити у народу српском: она