Стражилово

1577

ОТРАЖИЛОВО

н © с т.

ОДЕНЕ И РУЧТШ РАД У МУПЖОЈ ШКОЛИ. Сувремено иедпгошко питање Од Срет. М. АџиИа. I. Београд. Штампарија напредне странке 1880. стр. 120. Цеиа 80 пара дин. Прогада су времена седамдесетих година, када је српско друштво сваку новину жељно примало, и у свакој књизи тражило пеку новину. Изгледа, као да је данас паступила реакција и у једном и у другом погледу. Ретко се унашају данас у наш живот новине, нове идеје, а ако се и унесу, пролазе непримећене. Па те је судбине и ова књижица, ма да по садржини заслужује већу пажњу. Писац је прегао том књижицом, да изнесе српском свету једно питање, које иитересује и педагоге и нацијоналне економе на западу, питање о увађању ручиог рада, као учевног нредмета, у мушке основне а и више школе. Колико је иама познато, о сличном предмету изашао је само Ђока МијатовиИ са једним чланком у „Раднику" о покушајима те врсте у Америци; а од то доба цео тај покрет на западу не нађе одзива у нас. У овој књижици је писац покушао, да изнесе историју ручног рада у мугакој школи, и колико је остварење те идеје напредовало код појединих држава. У приступу писац наводи мишљење свију знатнијих педагога, који се листом изражавају за потребу ручног рада у нгколи. Но већ и сами педагози се разилазе у томе, у којем правцу и у којој цељи да се предаје ручни рад, па ту различност, која влада у теорији педагошкој, видимо да је при остварењу идеје прешла и у пракеу. Према разном схватању цељи ручног рада у школи развиле се и разне школе, које писац у главном дели

ПРИКАЗИ. на три правца. Једаи правац, који капда дапас има највише присталица, узима чисто практичну страпу рада, т. ј. образовање радника и зараду, као цељ; писац га назива „економски и ; други полази са чисто педагошког становишта : правац аедагошки ; цељ му је једино васпитање руке и дечије досетљивости у стварању, неимајући никакве извесне цељи материјалне пред очима: трећи је правац философски , којем ручни рад служи само као подлога за умно и морално усавршење. Затим нас писац проводи кроз све европске државе и упознаје нас са стањем тога питања у н.има, па нам износи правце, који овде или онде владају. Писац је књигу иаписао просто, тако да ће бити разумљива и ширем кругу наших читалаца. Не сумњамо, да ће свакога, који је прочита а уме да мисли, побудити на озбиљно размишљање о тој ствари и о њеној примени у нас. Цељ, коју је писац себи иставио том књигом да заинтересује наш свет за мисао ручног рада, постигао би сигурније, да је више обзира поклонио прикуиљану статистичног материјала — о доходима тих школа. Питање, да ли је истакнута идеја савремена по нас, нећемо да претресамо засада овде, јер држимо, да писац није изрекао у тој ствари последњу реч. Како на књизи стоји знак I., надамо се, да ће скоро за њом доћи и књига II., у којој ће писац означити своје становиште наспрам појединих Цраваца и обележити тачно правац, који треба да се примене у нашем народном животу. Донде се уздржавамо од сваког израза а међутим најтоплије препоручујемо ову књигу нагаем свету, а нарочито онима, који су позвани, да се брину о школи и напретку народном. Можда у тој идеји леаси средство за грдно преиначење нашег народног живота. Милан Даиип.

Ш « Т

ПИСМА ВУКА. ОТЕФ. КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ. ИЗИОСИ НА ЈАВНОСТ ЖИЛИВОЈЕ К. ВРАНКОВИВ.

XVII. 11речесњејши Господине мени љубезњејши и високопочитајеми! Вала Погу кад вам је боље. Ми смо се били поплашили, да и вас С. С. не опреми за Болићем. Али

би срамота било за Вас, да се уплашите од такови мали ствари. Треба да се поносите вашом биједом. Шта ћу прије да вам нигаем? Посла имам сијасет Божји: Пигаем аутешествије ирвога Сраског лексикографа по Русији; Почео сам рецеизирати путе-