Стражилово

1563

Поредв ових наука' учио е езике ( осимб редовнога латинскога и н г 6мачкога) еллинскши, французсши, итал1анск1и, и н'1иито и енглезсши. Изванредно слушао е и Литературу н4мачку и Ботанику, изђ коих е наука и исинте ноложио. После е ступио у Практику правословну како у маџарским' тако и аустрјиским' правама. Изт. нрава' положи испите ригорозне, и иосгане Докторомв свтго права' 182б-е год. у Пешти, ко10мв приликомв изда Диссертацш инаугуралну „с1е саи818 таћчтошит (1Ј880С1ап1Љи8 Јих1;а (И8С1рНиат огкћ. Есс1. Сћг181Г ог1спгаНа" — па за тим иостане Членомл дружственнмг. (Ј)акултета горидичногЂ са добБ1веном1. Дипломом. Исте године 1826. Авг. М'ћс. положи Цензуру адвокатску на Дјети у Пожуну, и постане Адвокатом1, маџарским!.. М'1'.сеца Новембра за тимг. иоложи испнтв адвокатскЈи кодђ военне Агшелацје у Бечу из г б Аустр1иски' права' грађански' и военни', и постане АдвокатомБ воснннмб пограничнимБ. 1827. године стани се у Н. Саду, гд1, е кодђ унгарски' и военнн' пограничнн' судова радио. 1830. год. буде умол г ћнЂ одђ Патроната Новосадске ГимназЈе, да се прјими директорје Гимназ!алне безплатно изђ ревности према обпггемБ благу; кое се онђ пршми и отнравлло дужности дирекиде исте до пропасти Н. Сада 1849. године безплатно. Исте године 1830. постао е фишкаломБ конзистор1е Бачке. Год. 1834. избранЂ буде за Сенатора Магистрата НовосадскогЂ. Год. 1840. избранЂ за Патрона Гимназ1е Н.Садске. Год. 1844. наименованЂ е отли4111 ради за прис&дателл ва}»међе Сремске. 1830. год. позван буде одђ кнлза Милоша у Срб 110 ради сачиндвања и прегледања закона' за Србш. И добнвши дозволен г ћ на то одт, Цара, пређе у СрбЈк) 29. Марта 1837. на МарковБ дант,. Овд1; (у дружству са ЛазаревићемБ, земунскимв градоначалникомБ) прегледавши закопе сачинћне, и давши одђ себе како мн1;н1е о истима, тако и проектЂ ради израђиванл закона', врати се Авг. М г Есеца натрагЂ. После ио другш путЂ позвант, одђ кнлза Милоша пре'ђе у СрбЈкз М4сеца Декемвра исте године. И ту се бавио сачинлванбмБ проекта Устава; и по обнародовашо Устава земаљскогЂ на захт г 1,ван1, кнлза и Иравителвства присгупио е кђ сачинлванго нуждни' устроешл' и осталн' уредба', као нгго е устроеше Сов г 1,та, централног Правлешл и Попечителвства, гарнизонне воиске, окружнн' началничества', окружнн' и вншших Судова и т. д. као што е настонван &мБ н г Еговнмб и првни Сборникт, закона' и у!»едба' земалвски' изданЂ. После 1840. год. пристунио е кђ сачшшванго законика грађанскогт, за Србш, и за две године га е израдио, кои е ио томб

1564

прегледанЂ, и по одобренго Сов1.та и кназа за иравацЂ изданЂ и обнародованЂ одђ 25. Марта 1844. Године 1842. кадЂ е Друж тво Србске словесности у Срб:и установило се, онђ е за Члена корр. истога Дружства избранЂ поредт, издане дипломе, кол е са свима осталима н - 1 говимб динломама и стварима при пропасти Н. Сада 1849. год. пропала. Исте год. 1842. буде избранЂ одђ Обштества Н. Садскога за Посланика на конгресЂ Карловачкш за изборЂ Митрополита, гд 1 ј е одђ конгреса умол г 1шЂ сачинио РекурсЂ на Цара поради тегоба СрбскогЂ народа, Године исте 1842. 29. Авг. позвант, одђ ПравителБства СрбскогЂ пређе по трећЈи пут г б у Србш; гдћ одђ Иравителвства СрбскогЂ понуђент, буде, да. се пршми ПопечителБства правосуд1н и просвћштен1л, но онђ ту понуду одђ себе одбивши остапе при сачинлванго нужднн' закона' и уредба', па е осимт, осталн' коммиссјоналнн' послова израдио и предао проектЂ за поступак Судеискш. Године 1846. носле навршенн' 9 година' свое радн1, за СрбЈго врати се кући у Н. Садт,. Те године Дружство Србске Читаонице у НСаду поклони му повћренћ, и избере га за 11редс1.дателл Читаонице Е1Садске. Год. 1847. избранЂ буде одђ вароши НСадске за Посланика на Д^ету Маџдрску у ПожунЂ. 11 кадв Маџари добнше на тои Д1ети свон одћлћна Министерства, онђ буде наимеиовант, и иозванЂ за МинистерЈалногЂ Совћтника ири ПопечителБству Правосудји; но онђ у двапутт, на то позванЂ одговори, да се тога прјимити неће и неможе. У исто време буде избранЂ одђ Обштине Србске НСадске за Посланика на Скупштину Карловачку држану 1-га Матн 1848. гд4 е два дана участвовао, па не одобравагоћи путЂ узетнРљ и никаковому добру одт, таковога ненадагоћи се, шта внше велику несрећу како у матер1алномБ тако и дружтвеномБ одношаго .за народЂ Србсши про ричући и то Обштеству НСадскомт, излвивши, остави исто посланство и остане кодђ куће. КадЂ 1849-е год. 12-га В.)н1н, пропадне Новнн СадЂ, онђ сђ породицомг, свошмб пређе у БеоградЂ. А кад г б царска страна преоблада и опет се мирЂ и поредакЂ уводити стане, онда буде онђ одмах привремено за градоначалника у НСаду опредћлћнт,, но онђ то непршми. После буде позвант, за врховногЂ Надзиратели школа, но и то пршмити нехтћде; за тимб наименованЂ буде за Политичногђ ЦарскогЂ Коммисара у доинбон Бачкои, ио онђ ни то непрШми. У Новембру мћсецу 1849. пређе сђпородицомБ изђ Београда у Бечв. Ту одмах одђ Министерства 11равосудш понуђенЂ и принуђенЂ буде, да се прјнми организацје Судова у Воиводовини, и

СТРАЖШОВО