Стражилово

1561

СТРАЖИЛОВО

1562

„Ни ја, ни ја, ни ја," рекоше и други скупштинари, па изађоше напоље а игкола остаде готово празна. Поп-Стева је задржавао људе и готово их вукао за јанкел унутра, примећујући, да још има ствари, да се посвршавају. Но бол му је обузимао груди, кад је видио, да од парохијалне куће засад неће бити ништа. Кад је поп-Милош изилазио из скупштине, довикнуо му је ешкут Жива, да је могао чути:

Знамо ми куд шиба нопа. Хајд, хајд, идевреме." А поп-Стева сав гњеван рече само: „Па лепо, лепо, господин парох." Нотарош је био блед, а кнез се зловољно чешкао по глави. Погледом је хтео пресећи младог нопу и учитеља. 'Гако се разишла скунштина. У исти мах анђео мира прелетио је из Сумраковца у недођин. (Наитавиће се.)

ЛГТЈХМ <ЗХ> 1И\Л ј \Л ^

ршљичица род родила Јр/ Тма 3 Жену само једну имам Ја!

ВИШЊИЧИЦА РОД РОДИЛА... (ПЕТЕФИ.) И на то сам већ помишљ'о: Шта . . .

Једну, ал сам и тој једној Роб! Пре а после спремиће ми Гроб. Чудно ли је то створење Ју! . . . Дркћем, кад је само видим ту. Све јој радим, све што жели, Све; Нпак увек чантра, грди: Бре!. . .

Матора је — убићу је Па . . . Ал чим дође па ме гледне, Јој! Пробије ме самртнички Зној. И болна је била у три Ма': Еако сам се радовао, Да. . . Ал је ђаво не узеде, Не, Јер се и он боји куге Те.

В. БранчиК.

АВТОВИОГРАФИЈА ЈОВАНА ХАЏИЂА У КЊИЖЕВНОСТИ НАЗВАНОГ МИЛОША СВЕТИћА.

I о в а н ђ X а џ ић i. — у кнг.ижеству названни М и л о ш т. С в е т и ћ ј > — родио се у Сомбору у Вачкои 8-га Септ. 1791). гга малу госпоину. Отацт. му е бно Николаи, трговацЂ у Сомбору, а мати Соф1л, рођена Петровићт. изт, Сомбора. Отацт, му рано умре, у год. 1812, и бригу родитељску о нФ.му преузме улкт. н-Ј;говт. Гедеонг Петровићв, Епископђ Вачии, кои в већг. одсадв старао се о свему. Србску школу учио е и свршио у Сомбору до год. 1809. НЛ.мачку учио е у Оџаци, ггЈ.мачком селу у Бачкои, гдф, е провео едну годину 1810-11. Гимназгиске науке слунгао е у Карловци' Сремски' за (3. година' од 1811-12. до 1810-17. са напболвимг, усггехомг., т. е првим М '1 јстомб.

Науке филозофгиске свршио е у Пешти одђ год. 1817-18. до 1819-20. са. наиболг.имг, усићхомг, т. е ггрвнмг. мЈ.стомг., У оно време предавале су се науке философгиске у Пешти за 3 године, гд'ћ су све изванредне науке уредно предаване, као Еллинскш езнкт,, Ауктори класични, Археолоиа, Нумизматика, Естетика, Дипломатика, Тохнолопа, наука рачуноводства и т. д. Естетику слушао е кодт, Шедгуса, а Дипломатику кодђ Швартнера. Науке правословне слушао е и свршио наппре у Пешти две године, 1820-21. и 1821-22. са првимг. превасходства м^стомг, и изђ треће године испитб положивши ггрегггао е у Бечкш УниверситетЂ, гд г ћ е две остале године 1822-23. и 1823-24. ивно науке слугггагоћи гграва Аустрјиска са нанболг.имг. усггћхомЂ свршио