Стражилово

1641

СТРАЖИЛОВО

1642

Г Л А. С Н И К. (Свечани парастос народном добротвору Илији М. Коларцу) приредио је 8. нов. одбор Коларчеве задужбине у Београду. Као пгго је познато, покојник је оставио након себе красну задужбину, да се њом потпомаже српска кљига, па ће та задужбина да ступи ево до мало у живот. На парастосу је говорио врли историчар наш др. Никола Крстић, као председник одбора тога, о животу и задужбини покојниковој, а Марко Стојановић о стању задужбине. Слава честитом добротвору рода свога ! (Сриска краљевска академија у Београду.) Место „Српског ученог друштва" добила је српска књижевносг, иаука и вештина у Срба ево Српску академ^ју. 1. нов. о. г. народна скупштина у Нишу примила је акламацијом владин предлог за оснивање краљевске српске академије. По том предлогу: Академија стоји под заштитом краља Србије. Дели се у четцри разреда: у природоеловт- философијски , друштвени и уметнички. Свој књижевни рад саопштаваће „Гласом краљ.срп. академије", а документе и грађе „Спомеником" својим. 1-^едовних чланова може бити до двадесет и пет, међу тима осморица и ван Србије; дописних до педесет. Чланове бира академија годишње по једног редовног и по два дописна. Изабраии члан чита на свечаном скулу, који ће бити свагда 2'2. <1>ебр., своју расправу или излаже своје уметничко дело. Академија има годишњу помоћ. од државе. На челу јој је председник, а замењује га стални секретар у сану проФесора вел. школе. Уза сталног секретара има благајник и писар. Састанци су академијски јавни, а дневни ред објављује се новинама. Председника поставља краљ на три године. Прве чланове поставља такођер краљ. Академији се уступа земљипгте у Београду, које је кнезМихајило поклонио иа просвету. Библијотека и све збирке сри. ученог друштва уступају се академији. Држава јој даје бесплатан стан и штампање у држ. штамиарији. (Сриска академијска дружина „Зора" у Бечу) прославићеосв. Сави 1887. стогодигпњицу рођења Вука СтеФ. Караџићааса том ће прославом спојити и прославу српског Тиртеја, певача и гуслара народног Ф и л и п а Вишњића. На дан св. Саве даваће наиме „Зора 1 ' беседу. х 1ист приход те беседе употребиће се на то, да се подигне споменик на гробу Вишњићеву у селу Грку у Срему.

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Октобарска свеска „Хришћанског В е с н и к а", која нам је за прошли месечни преглед прекасно дошла до руку, има овај садржај: 1. „Данашњи наш друштвени положај и један предлог свештенству", од свештеника Сибииа Т>орића; 2. Беседа на краљев дан, говорио у Крушевачкој цркви ове године ђакон М и л у н Ј. С т о ј а д и н о в и ћ; 3. „Колико су стари Хришћ.ани погитовали своје свете цркве," (још ће се наставити); 4. Настављено је, што св. Јован Златоуст вели о хришћанском браку и о узајамним обвезама хришћанских супруга; 5. Реч о слави црквеној, говорио у Бањи Алек. намесник Д. Петковић; 6. „Прича о горушичнОм зрну", како је говорио Париски проповедник Љкордер 25. недеље после св. Тројице 1849. године; 7. „Је ли и може ли бити папа врховна и видљива глава цркве." (наставиће се још); 8. Беседа на Петров дан, говорио ове године у цркви Зајечарекој прота Стеван Величковић; 9. Места и речи богате утехе, побране из св. писма, као згодне изреке (мота)

беседама при венчању [а беседи ли се у нас кадгод ири вепчању ?!] и погребима; побележио и сложио Панчевачки парох Лука II оIIо в ић; 10. Проповед на Сиасов-даи, говорио ове године у цркви Алексиначкој свештеник Милан А. Алексић. — Још иочиње у овој свесци и реФерат о каноничкој визитацији Жичког епископа; има даље допис један и разне „Вести из црквеног света". — Можемо јавити српској публици, да ће овдашња књижара Браће М. Поповића да изда у својој наклади приповетке М и л о р а д а II. Ш а п ч а н и н а. То би била пета књига, а у њојзи ће бити ова дела: Монах Ђенадије, Двадесет шести, Поремећен план, Сат, Сургун, Нахијски господар, Стари писаћи сто. У прве две књиге иггампане су му омање приповетке, у трећој путоиисна црта с Дрине на Нишаву а у четвртој Хасан-ага. Ми смо уверени, да ће наш свет својски пригрлити и ову књигу као што је и досадашње, и у то име желимо јој сваку срећу. — Словеначки „Кгеа," јавља у 4. свом броју, који је неки дан изашао, да престаје излазити. —„Кгез :4 је изалазио свега шест година. — Као што обећасмо, доносимо ево ^ овом броју и приповетку из животанаше браће Словака. Поред више честитих књижевника и родољуба словачких Мартин Кукучин (по правому презимену Бепцур) је у свом народу позиат од кратког времена, али је брзо примљен међу прве. ЈЕБегове слике и прилике из народа су верне, оригиналне. Његово иеро уме дивно да оцрта и ситницу. Било је и ире њега у Словака књижевника, који су писали народни живот; али досад није ни један тако подесио у праву жицу као М. Кукучин. Биће да су му прве црте изишле у лиску „Народних новина", 1880. или 1881. Од то доба изнео је више добрих приповедака. Словачка критика каже, да му је најбоља: „ ^уха^оспе (1иту," која је изишла у: „81 оу . Роћ1а<1у". Најновије је издао с Антоном Бијелком: „81оуапзке БезеДу", где има две ирииоветке: „^'ерге1тс1епу" и „О М1сћа1е", обадве изврсне. Још Кукучин стиче красне заслуге по словачку народну књижевноститим, што куни но народу речи, које још нису нознате у књижевности. Данас слуша Кукучин медицину у Прагу; а положивши испит зрелосги, учитељевао је најпре пет или шест година као народни учитељ. — У четвртој овогодишњој свесци Фрезенијусове „2еИзасћпЛ Шг сИе апа1у^8сће Сћет1е" налази се расправа цењеног нашег сарадника Мите Петровића о сремском бермету под насловом: „ 8 у г т 18 с ћ е г \^"егти1зћл^е1п." О истом предмету писао је вредни Мита Петровић и у октобарској свесци гласила друштва маџарских природњака под насловом: „А кбгбпзе^ез игтбз кергб^евегб!."

Ч И Т У Љ А. Крајем октобра, као што јавља „Шшчевац", преминуо је у Панчеву поеле кратке бољв стари умировљени учитељ и управитељ српских граничарских школа Димитрије ЧоГшћ. Родио се 16. јануара 1808. у Карловцима, где је и богословију свршио, па постао учитељем у Ст. Пазови (у Срему). Иосле три године добије место у Зомуну, где је учитељевао 22. године Затим је преко 20. година слуксио у Панчеву као улравитељ народних школа и препарандије. Радио је доста и у књижевности, али са врло мало среће. Више је заслуге стекао снремајући за толико година знатан број српегсих учитеља, од којих и данас леп број с најбољим успехом ради у школама. Лака му земља!

САДРЖАЈ

* * , х . Песма. Од Војислава. — Мија Бродар. Приповетка из Баната. Написао Милутин Јакшић. (Наставак.) Велика сила. Песма Од Н. В. Ђорића. - ЈНарена јуница. Слика из словачкога народнога живота. Написао Мартин Кукучин (Бенцур). — Љж је, што . . . (ПетеФи ) Превео Благоје Бранчић. — Манастир Пакра. Од Владимира Красића. — Писма о срнско-бугарском рату. Г—ђи К. X. Пише Данило Недељковић. Писмо VIII. — Дистићи: Гласник. — Књижевне новости. — Читуља.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 26 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.