Стражилово
СТРАЖМОВО
V/ , А ЛМ УШУ Ш 1Н ВЛАОНИЕ И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.
БРОЈ 47.
У НОВОМ САДУ 20. НОВЕМБРА 1886.
ГОД. II.
ече је одаина прошло. У шумарцима густим Невипих, шарених тица звучни је стао хор; ^Ионоћ је спустила вео... По долинама пустим
Умук'о људски збор.
Само Дунаво шуми у мраку и самоћи, И каткад одјекне звучно протегнут, јасан глас; То рибар рибара кличе по тавној, дубокој ноћи, И његов сурови усклик долеће чак до пас.
А по обали цветној ми сами блудимо двоје, Пежно ти стежем руку, и слушам, у ноћи тој, Испрекидани уздах и б у р н о дисање твоје, II стидљив пгапат твој . . . ■аг.г лг ј <тхр 1/итл/У1 ^
Нојпслав.
Ч До
МИЈА БРОДАР. II Р И II О 15 Е Т К А И 3 Б А Н А Т А. НАИИСАО МИЛУТИН .ТАКШИВ (Наставак.) Кнежева ветрењача. Мо је кипговит дан. Хладна киша, мутно вре ^Р^ме, дебело блато по сокацих издају ти позну
/IАм
0*4
0 м
— СЖ/вЈ
јесен. Иосла се нема, па се скупили људи, све по н>их неколико из комшилука, код појединих људи, па се разговарају или се картају на слуге и на иалидрвца. Негде се, шта више, читају песме о Краљевићу Марку и другим српским јунацима и „Старине од старине Новака". Ухвате по ког дерана, што је дуже ишао у школу, па још није заборавио читати, те им чита, а они час по застану, па по соби одмеравају, колико је отприлике било оружје Краљевића Марка, и колико је у висину и у дужину скакао Милош Бојиновић и његов коњ о свадби њогова ујака, силнога цара Душана. Али за ту меру мале су собе Сумраковачке! Најпуније су суваче и ракиџинице. Као у збегове скупљају се у њима људи бадаваџије, који беже од дуга времена, а такове бадавације готово су сви сељаци иреко зиме. Мија Бродар отишао у своју сувачу. Ту се скупиле комшије и помилари, који су дошли да ухвате реда за мељају. Сувача клепеће монотоно-сеитиментално, рекао
би, преде какво велико повесмо, а њени гости разговарају се живо. Љеи клеиет ништа им не смета, годи им, и необично им је, кад престапе. Газни су предмети, што се у сувачи Мијииој претресају. Највише се говори о сеоској политици. Противности су врло изоштрене. Разнео се глас, да су кнез и нотарош тужили грк-Совру због увреде часги, а Мију Бродара, што буни народ, да не нлаћа штајер и да не слуша власти. Кад је то Мија чуо, он се само насмејао, мислио је, измишљотина је, или хоће да га плаше; јер он то није радио. Међу осталим дошла је на реч нека новост, која је у овај мах још највећма занимала Сумраковчане. То је била кнежева ветрењача, која је пре неке недеље довршена, те је почела млети. Кнез је продао своје две суваче и паправио је лепу ветрењачу. Коштала га је, веле, преко три хиљадарке. Е, али и јесте лепа! Дивило јо.ј се цело село и сви поврвеше, да у њој мељу. Што да море забадава коње! Чудио се свет, како кнез да дође на ту мисао. У околини ииједан Србин нема ветрењаче, воћ све сама неверија. Врвио је свет, да је види, и чудио јој се, до за
611-
т
'^ЛјсА 1 -\ј —-4—