Стражилово

1705

— Приповетке ншиег Л. Лазаревића баш ће да упознају Немпи све. Преводилац ТриФковићева „Љубавна писма," III р а ј б е р, намерава, да и од њега преведе што на немачки. Као нгго је познато, неке су му већ и преведене на немачки, па и на Фраицуски. Како је Шрајбер већ. с успехом одржао пробу, преведав на немачки онај ТриФковићев комад, уверени смо, да ће му и ово поћи за руком, акоијесте потежи посао. — Опет кљижевна крађа! — Некакав М. донео у 202. и 203. број „Србобрана" причицу „Поправљени сатана," (види 42. број нашег листа на страни 1483.) да би је ваљда протурио као своју, а из нашега живота. На његову несрећу преведе Даринка КалиКева од Сахера Мазоха причицу: ,.Далес", па ова изађе у 46 и 47. бр. „Јавора". Неко опет нашао (в. „Заставе" број 180.) да „Поправљени сатаиа" од М. није нипгта друго него преиначен „Далес" од Сахера Мазоха, па вели: „Ми смо ово навели зато, јер је у нас кљижевна крађа почела да преотимље маха, па је нужно, да се књижевни крадци ударе по прстима." Зато и ми то бележимо. — Досада је ево за шест година изашло из нггампе 8 свезака Кјесшка ћг^а^зко^а Ш згрзко^а јег1ка, што га на свет издаје Југославенска академија знаноети'и умјетиости у Загребу. По четири свеске чини један део. Прве четири свеске у петој до „чобо", а то је 63 1 /. 2 табака, израдио је сам покојни Даничић. (Испод те речи прибележио је: Т>. Даничић 13. нов. 1882.) од „чога' до „ћузити", дакле преко 7. табака, израдио је ироФ. М. Ваљавац. Од слова д преузео је па до „ђављи" израдио сам проФ. II. Будмани. Како савесио Будмани ради, види се и по томе, што је више од три и по свеске испунио само речима, које се почињу на д. У свих осам свезака, дакле, свршено је а, Тз, с, с, 6, (I. — Дао му бог, да доврши то монументално дело сриске и хрватске књижевиосги себи на славу, књижевпости на дику, науци иа корист ! — Још пре неколико година издала је „Матица Хрватска" иозив на народ, да се што више прибира народних иесама, како би она издала велики зборник тога народнога блага. Прошле године је поновила тај позив, на који је „Матица" течајем ове године „изнова толику множину овога народнога блага, и то најбиранијега, сабрала, да је," као што се вели у овогодишњем извештају, „њезина збирка течајем нрошле године опет о једну добру трећину нарасла, те „Ма,тица" може данас с поносом казати, да је тешко и ма којега народа било икада на једном купу толико управ бирана нештампана и позната блага народних иесама, као што га дапас „Матица Хрватска" у свом поседу има." Наравно збор-

1706

ник ће тај да се зове зборником (само) хрватских народних песама, и у песму ће „бити сав наш народ, из свих крајева, без разлике верозакона, уирав одлично заступан." Посао око уређивања тога зборника поверила је „Матица" проФ. Ивану Брозу и проФ. дру Миливоју Шреплу. — „Српска Матица" још увек „нема" новаца за такав посао; у Београду се седи још увек, тако рећи, скрштених руку. Ко ради, тај и ужива плод са тога рада. Ми ћемо још дочекати, да ће нам се наједаред извући асура испод нас. Каква би то дивна два зборника народних песама била, када би се и овде у Новом Саду или тамо у Београду прегло, да се све, што је досад тога покупљеНо, као и оно што није, па да се покупи, критички приредило и издало! — Јавио се ово дапа и „Орао", велики илустровани календар за 1887. г. „Орла" уређује СтеванВ. Поповића издаје и штампа А. Пајевић ево већ тринаеста година. Одликовао се к;алендар тај свагда досада брижљивом израдом, легшм сликама а, што је најглавније, обилатим и одиста ваљаним садржајем. Најновији овај календар ни у ком погледу не заостаје за иретходницима својим, шта више их је канда у сликама и превазишао те тиме по нашем мњењу дао „доброга сувише"; има наиме до три четири доста незначајне слике, које су само запремиле место корисном каквом тексту. Ван те замерке заслужује „Орао" сваку хвалу. Донео вам је тај сад све лепшу од лепше поуке из пчеларства, хигијене, права, виноградарства, ратарства, а то све из пера опробаних књижевних снага наших, као што су Г Ј5орђе Натошевић, Јован Живановић, Мита IIетровић, Стеван В. Поповић, којима се овога пута придружио и млади доктор права Б о г д а н Д а в и д о в и ћ. За забаву се нобринуо сам уредник, саопштивши врелим родољубним жаром задануту најновију своју иричу из срискога живота иод иасловом „Пон Марко." — „Орао" је овај иут донео ликове ових наших заслужних људи: проте и песника Васе Живковића, Јована Бошковића, Милорада II. Шаичанина, Александра Сандића, Новака Радонића, Стојана Бошковића, Милана Ђ. Милићевића и И ла р иј она Р у в арц а. Краси га осим тога и лик народне добротворке Јелене Боздине, која је по примеру мужа свога Наума Бозде, чији се лик на жалост не може никако добити, оставила лепу закладу новчаиу на добротворне цели. Још је ту и лик иознатога младога певача уметника Стевана Дескашева. Сви су ти ликови пропраћени занимљивим белешкама. — Од наше стране нека је тај календар најтоплије препоручен сваком српском -дому.

Лј Молимо своје поштоване претилатпике, који су нам што дужни, да пам што пре пошаљу свој дуг, јер ћемо у последшем броју да штампамо имена свију својих иретплатникЈ, с означењем, за коју је четврт који платио. Тим хоћемо да изиесемо податке, да се види, ко и како потпомаже оваки књижевни посао. Администрација. САДРЖАЈ: У војсци 1877. год. (Мозајик.) Од Лз II. Н. — Мија Бродар. Приповетка из Баната. Р1аписао Милутип Јакшић. (Наставак.) — Сумња. Песма. Од Војислава. — Манастир Пакра. Од Владимира Кра*сића. (Свршетак)^ -— Српски речник за пчеларе. Саставио Јован Живановић. — Љсстићи: Позориште и уметност — Књижевне новости. „СТРАЖИЈЕОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годииу. — Рукониси се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

ОРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТШћА У Н. САДУ.