Стражилово

1703

еању за народ, поп Панта Поповић, еаопштио најпре лепе и кориене иоуке „Како да нае буде више!" доказујући, како ваља да живимо у миру, да имамо добре воље т. ј. да се слажемо, како нам треба имања и како се мора чувати народно здравље. Пише даље Панта Поповић, како би нам нужно било „Друштво за неговање породице", па онда има од њега приповетка „Тврда вера" и најпосле опет од њега поучан чланак „Зарад здравља". Под рубриком „Шала и збиља" извађено је из његовог листа „Гласа Народа" три, зацело његове, шаљиве анегдоте, две прве зачигвене лепим моралом. Ван тих поп-Пантиних радова има само још једна песма „Срећа" (ирилично већ изанђале реФлексије о „пролазности" свега на свету) и иоучан чланак М. Д. Дејановића „Гајење патуца". — Васа Николајевић, парох из Ирига, позивље на претплату на друго издање своје књиге, која је пре осамнаест година изашла под насловом „Чини благословленија и о свј ашчениј а церкве и јеја разних утвареј и т. д„ а сад ће у поирављеном и са 24 чина умноженом издању добити наслов „Дополнителни Требник", Књига ће изнети 30 штампаних табака а стајаће 3 Форинта а. вр. Рок је претлати до нове године. — Изашла је 143. и 144. свеска Н а р о д н е библијотеке Браће Јовановића. У 143. се довршује други део скупљених списа дра Јована Стејића а у 143. је довршен превод Б р е т - X а р т о в е приповетке „II е н е л о п а и з К е итука"; осим тога је у 144. свесци још превод приповетке Чер л са Д икенса (Боца) под насловом „Ропкиња 11 об ерешка" (држимо, да би српскије било : Ропкиња из или од П о б е р е жј а>; та је приповетка у српском преводу угледала света још у „Даници" године 1861. — Из „Србобрана" је у засебну књижицу отштампана приповетка 1ава Николајевића Толстоја: Дим људи живе?" коју је с руског превела Живана. Преводилица у предговору к свом преводу објашњује тенденцију те приповетке — Књижици је цена 10 новчића. — Когод мотри на нашу књижевност, па је узео иа око, како нам се развија наша новелиетика, могао је с радошћу приметити, да се ова све више ослобађа туђинскога унлива и све се чвршће хвата у коло с оним великим племеном, које сваки дан књигом све више узима маха на еветском дивану, — са Славенима. У том колу, на и на том дивану неће ни Срби бити постидни. —- Ово две три последње године јавило се у нашој књижевности красно коло млађих приповедача. Ту је Лаза Лазаревић, Мита ЛСивковић, Бранислав Нушић, Милутин Јакшић, Них^ашииовић Вршчанин, Вид Вулетић-Вукасовић, Љша Нанчић, Веља Миљковић, Симо Матавуљ, Јован Максимовић, Милутин Ј. Илијћ, Драх л омир Брза1«, Св. Л>. Гавриловић, Љубинко, II. Адамов, М. Симићева, Б. Бранчић и други. Када урачунамо амо и старије коло, 1сојејошне упушта пера, као Ј. Игњатовића, М. Ђ. Милићевића, М. П. Шапчанина, Ст. В. Поповића, Перу Десгхотовића, Нику Грујића-Огњана, Илију Огњановића, Јована Драгашевића Браничевца, Владана Ђорђевића, Панту Поповића, Милована Ђ. Глихпића, • Милана Савића и друге, можемо бити задовољни с бројем, па и са радом. Ахсо се многи од новајлија и хгојавили тек као почетнии;и с једним или с два ххо1су1паја, неки су од н>их издали већ ио не1«олико табака својих приповедака, хха и почетници бар су похсазали, којим ххравцем кане поћи. Да сви поберу своје у књиге, била би то красна библијотека. Књижевни извештачи, приказивачи и охх,ењивачи имали би иуне руке посла. Па, ако ћемо да смо искрехш, ххису ни они седили скрштених руку. Особито су

обратили пажњу на млађе, и то, богме, чак у толикој мери, да би старији могли постати суревњивима. Али нипошто! Изгледа као да млађи хоће да се отму, па да истисну стару гарду из седла; а то изгледа по томе, што се од старијих једва који показује у колу с млађима. У ствари је сасвим дру1«че. Јер што су млађи ударили живл>е на иосао, што су попгли баш трагом к народном животу, (а мал те не сви махом пиггху или „ххригховетхсе" или „слихсе" или „слихсе и прилике" из српсхсог „народиог" или „сеосхсог" живота), па што су иеки стекли и ххохвала са нехсог успеха, то је баш заслуга и старијега кола, које је тај пут прохсрчило. Шапчанин, Љубиша, Милићевић, Ђура Јакгхгић, Поиовић и један и други, Глихпић и њима равни наћи ће себи увек подражавача, који ће цриети грађу из народнога српсхсога живота. Њима хвала, што ударише трагом великих словенсх^их хгриповедача, те показаше, на кох л а се ваља угледати! Њима хвала, да нам новелистика иде сигурним ггорахсом но здраву темел>у! Само је по књижевност штета, што се тахсо мало њих од иеко доба јављају, јер треба огромнога труда и хито виггхе срнске љубави, да се дезинФикује српска хсућа и породица од туђинскога, отровнога задаха, хнто заудара х^оје из разних ИехћТзИзНоћкек-а, 1соје из силних недотупавних превода шпехсулативних издавалаца! — Има у нас неко чудо, 1соје хоће да се урачунава.у периодичну књижевност. То су 9) Србинови записници 6 ^ некакви листићи, што их штампа, а ваљда и материјал у њима буба, „Србии" Милош Грабовачхси у Земуну. Какве су хг^епе и шта вреде душевни производи, хито се ту штампају, ево судите по овоме, како је Јова Павловић, сада. министар просвете на Цетињу, као уредник „Црногоркв", рекао 1885. у 13. бр. свога листа о „песмама" истога „књижевника:" „Не можемо," вели, „оставити ову жалосну партију нашијех разматрања, (а говори Павловић врло разборито у опште „О пјесншптву наших дана",па наводи ваздан доказа, кахсо нам опада нар. ххесништво), а да ие 1хоменемо још једну најновију нахсазу иаше литературе, која се на жалост пгтамиа и растура у 100.000 егземплара и ххјева се још из випхе грла. То су „пјесме - * Србина Милоша Грабовачхсог. Тај „Србин" има заслугу, да је нагрдио српсхсу литературу, увухсавпхи у своје пјесме дневну политику. Прве су му пјесме овога рода из српсхсо-турсхсог рата.. . . Шта је Богу сгсривила литература српска, да је „Србин" наказама својим ххагрђује? Шта је схсривио старац Гутенберг, да се вјештина његова тако злоупотребљује, и шта је скривила она јадна карта, да се. поњој онакве оплачине просипљу? Шта је иојезија схсривила, да јој „Србин" срамоти и оца и мајхсу?" Толихсо Павловић и више. А Грабовачхш тера и даље свој занат, занат у иајужем смислу речи! Па још има у нас озбиљних листо|4/ј к; 0Д^ ма се заиста никако не да иорећи одушевљење за срп&к$\ктигу и просвету, а овамо најредовније доносе изве 1 ггтајтабИ:•. листићима и препоручују их! — Шаљиву игру Косте ТриФковића: Л>уба»ц$. ПИСМО иревео је овдашњи велики бележник Шрајбер на немачхси језик, па ју је и представљало овде недавно немачко позоришно друпхтво. Извештач „Браников" вели: „Већ сам Шрајберов превод заслужује свахсо ххризнахве; он је ухг]>аво елегантан и скроз гибак. Штета би било, да остане у архиви позоришног друштва тог; нреводилац би требао да га и штампа. С друге стране опет ваља нам одати ношту човехсу, који као Немац тако влада срггсхсим јбзихсом, да се може унустити у нреводе таквих дела." —• ч Л>убавно писмо" преведеххо је већ пре неку годину и на маџарсхси, па је пјјимљех!о у репертоар позориигни у Будимпеххгти.