Стражилово

1701

СТРАЖИЛОВО

Србин, који је данас ликовођа, а за то се стручно изображавао. И Клајић има право, што га назива „од свих недвојбено најзаслужнији". „Како је сам врстан пјевач, управља он већ десет година овим (Панчевачким иевачким) напредним друштвом, а уз то ради управо неуморно на пол,у свјетовно и црквене глазбе српске. Од свјетовних композиција хвале поименце љегове мушке и мјешовите зборове, а и самоспјеве уз пратњу гласовира, те је права штета, (вели), да се у иас Хрвата никада не изводе дјела овога врснога српскога музичара. Поред свјетовне глазбе бави се он још и глазботворењем црквене глазбе. Недавно читали смо у новинама, да је тај неуморни глазбеник саставио музично дјело, које обухвата читаво црквено иојаље у православној цркви, почев од почетка до свршетка црквене године. Ту је п,ио осмогласник, сви тропари и кондаци, велико пјевање сграсне недјеље и сви остали наијеви. За овај опсежни и доста мучни посао добио је Топаловић недавно од српске владе у Биограду награду од сто дуката Ј . „Иза Топаловића јавља се у Срба више глазбених вјештака. У самом Биограду сви су хоровође Срби. Осим МаринЕсовића истакоше се ту Мокраљац, Тоша Андр еј еви ћ (Аустријанац), а понајвише млади народии учитељ Ј ов а н И в а н и ш е в и ћ. Као зборовођа радничкога певачкога друштва ирихвати се Иванишевић глазботворења, те састави више композиција, које су се у Биограду јавно изводиле. . . • Шт ампом издао је двије своје музикалије за гласовир: Радничко коло и Марш у част ђенерала М. Лешјанина. Овима композицијама иоказаоје Иванишевић толико дара и вредноће, ма да је био више дилетант, да му је српска влада пре иеколико мјесеци подијелила стипендиј, да се усаврши на којем консерваторију. Иванишевић пође у Златни Ираг, те смо недавно читали у новинама, да су тамо у једном концерту на отоку ЖоФину гудили његов марш у славу Ј[ешјанина." „Уз оваке прилике није чудо, да Срби додуше полагано, али тим сигурније у глазби напредују. Особито се у новије доба размахаше нека певачка друштва у некадањој војводини, која су узором осталим дружинама. Нарочито истичемо друштво Гусле у Вел. Кикинди, јер је у његову крилу никла мисао, да се издаје српски глазбени часопис. Почетком наиме ове године поче Милан II ет р о вић, одвјетник у Великој Кикинди а велик пријатељ глазбе, уз моралну приномоћ друштва Гусала издавати часопис глазбени ио имену Гудало, од којега је изашло осам свешчица." Затим се јзазлаже ирограм тога листа, па овако оцењује: „Љст Гу>Д?Кло бнјаше, особито за први почетак, сасвим добар и зго% у \ да9\часопис музичии, те би се за цијело био усавршио, да , било још које вријеме поживјети." '40Л / /Наведавши после тога, како се „Гудало" изразило о Кукори неке Загрепчане, „што су у своје доба готово >ескали његгим ироФесором глазбе, туђинцем, који су били лијењи, да се уче хрватски, па су се с тога ругали Кухачеву катекизму и свему његову настојању." За Р о б е р т а Т о л и н г е р а, ликовођу друштва „Гусала", и за његове композиције, што су изашле уз „Гудало", вели Клајић, да је „врстан музичар српски, који је бол>е од икога погодио тон народни и унио га у умјетну музику сриску. Писао јеукратко вријеме много и свашта... Сриска критика не хвали баш његових ијесама и попјевака, јер да (као рођен Чех) није свагђе ријечи ваљано схватио, а нити глазбом нагласак удесио према говору: — али зато су његове композиције за гласовир уираво красне и: скроз ј&ародие, а и умјетне. Већ Сватовцем (ор. 2.), нгго га је наиисао за гласовир у двије руке,

показао је Толиигер, да није нуки иодражаватељ ни кописта народних мотива, већ да их умије глазбено израдити за израдбу, и тако стварати од појединих мотива њеигго цјеловито, умјетио и савршено Још су савршеније његове Две српске игре, (ор. 11.) за гласовир у четири руке, које се и по облику и по читавој израдби могу успоредити са Дворжаковим Словенским илесом. Особито је друга игра толико јединствено изведеиа, да је сматрамо иајбољим глазботвором ииструменталним новијег доба и у Хрвата и у Срба. Пошљедњим штампаним дјелом својим зашао је Толингенр на поље коморне или дворске глазбе, која је у нас на југу словјенском још посве необрађена. Јест то Зачинка (ор. 14.) за гусле, хармонијум и гласовир, највеће дело Толиигерово, и то је посветио Милану Петровићу, зачетнику и мецени читавога глазбенога нокрета у Великој Кикинди. Како су се данас за зачинку или серенаду прихватили облици симфонијски , иаписао је и Толингер своју зачинку у шест ставака, од којих су поименце IV. и V. ставка (Аријета и коло) прави узори, како да се пишу српске инструменталне композиције у модерном стилу." Тако Клајић. Што се тиче опере, је ли она нужна и у Загребу, то Је, дакако, ствар браће Хрвата; ми се по нашим приликама потпуно слажемо у томе с Јосифом Маринковићем. Та, и без тога имамо и сувише много туђинштине да истерамо, док за мрви мах оснујемо здрав темељ и за скромнију зграду, то ли за народну оперу.

КЊИЖЕВНЕ Н0Б00ТЖ. — Изашла је 148. ктига Летописа Матицв Сриске, свеска четврта за 1'одину 1886. У свесци се тој довршује расправа Стојана Новаковића: „Последњи Бранковићи у историји иу народном певању 1456.—1602."; даље се наставља „Грађа за медицинску терминологију, што ју је сабрао др. Милан Јовановић-Батут, и то су овде слова М. до О. Настављена је историјска трагедија Николе ]5. Ђорића „Владислав, краљ угарски. Има даље песма Војислава Ј. Илијћа под наеловом ,.Словенски кнез" и две српске народне приповетке из Горње Крајине а из збирке Владимира Красића и то ове две: „Поп под кључем" и „Заклетник". У „Књиасевности" нриказује Ми та Петровић најновију карту, којој је цељ, да графично представи поделу разних народности у Аустроугарској монархији (карта је та изашла са седмом свесском Физикално-статистичног атласа Аустроугарске, што у Бечу издаје Сћауаппе. Затим оцењује опет Мита Петровић радове С. М. Лозанића, што су скупљени изашли у књизи: „Анализе Београдских и Топчидерских вода, минералних вода по Србији и српског фосилног угља." На крају су изводи из записника три седнице књижевног одбора и једне седнице књижевног одељења Матице Српске; ту су саошнтене ове нажније оцене: Дра Батута на чланак Живка Драговића „ЂеограФСки преглед Црне Горе"; дра Илије Огњановића на „Грађу за медицинску терминологију од драБатута; Милорада П. Шапчанина на „Наше сељане"Мите Поповића, и дра Батута на комедију Милутина Ј. Илијћа „Ново доба". — Добили смо „Српеки Велико-Кикиндеки календар за просту годину 1887. Календар тај издаје, ево већ 7 година, књижара Ј. Радака. Уз обични календарски део додана је „Књига за народ", у којој је познати мајстор у пи-