Стражилово

1711

ОТРАЖИЛОВО

рошка партаја збила се у варошкој кући и у авлији, а грк-Соврина у авлији и на сокаку. Духови су били врло огорчени. Нешто се кувало, нешто је врило. Бирачи се скупљали у велике гомиле и договарали се, а неки се свађали. У то је дошао и солгабиров из окружне варошице — омален дебељко, са мађарским лицем и оделом. Такав је изгледао, као да му на устима увек лебди она благословена мађарска псовка. По пореклу мал те није био помађарен Словак, но то је било тешко дознати, јер је порекло крио као змија ноге. Солгабиров одмах уђе у нотарошеву собу, где је нотарош чекао своју претпостављену власт. У соби се подуже разговарали, а свет је чекао нестриељиво. После тог разговора изађе солгабиров са нотарошем под руком, те се упути у судницу, да се нриступи избору. Позове кметове. Кметови се стадоше довикивати и купити у две гомиле. Солгабиров се окрене нотарошу, иа му нешто рече, што је од прилике значило, нека нрегледи, како су расноложени кметови, са којима се није волио разговарати. Разумевао је, додуше, нешто српски, но тај „рацки" језик чинио се његовом благородству доста незграпан, што је међутим и коренити Србин нотарош признавао нред њим. Варошка партаја имала је деветнаест кметова, а противници осамнаест, јер ђоке Ердељана није било ту. Још се не беше вратио из потере. То је бригом испунило опозицију. Они су тврдо рачунали, да ће имати једнако кметова, па ће бити кандидата од обе стране, а бирачи ће решити, јер они напољу били су већином њихови. Оба свештеника били су такође вирилци општински, но не хтедоше се мешати у партаје. Нека народ себи бира старешипе, рачунали су обојица, само из разних побуда. Поп Милош је био на избору. Кад је видио, како стоји ствар, прикључи се и он опозицији те се тако број изједначи. Солгабиров се чинио ненартајичан и само је ћутао чекајући, да се положај још разбистри. Оклевао је. Кнезу се котрљале по челу као грах крупне канље зноја. Опасност је била ту, да изгуби игру, и онда... али иа то још пе сме ни мислити. Овладала је иема тишина. Кнез, сав усплахирен, нешто је шапутао с нотаротием а очајним иогледом погађао је мисли солгабировљеве. Затим нагло истрчи напоље и отправи некуд кишбирова, па се опет врати у судницу, и стаде поново шушкати с нотарошем, на што се обојица брзим кораком удалише из суднице.

Солгабиров је само читао званичне новине, што их је на столу нашао. Све су очи у њега упрте биле. Сви су неданимице чекали крај. „Господин солгабиров", рече грк Совра оштро, „изволите предузети кандидацију. Зашто да оклевате?" Међутим је, као без душе, дошао поп Стева, сав задуван, у цивилним аљинама, као што га је кишбиров код куће затекао. Баш је секао репу за. марву, па је одмах тај посао оставио, кад је чуо, да је његов глас нуждан. Господип солгабиров врло љубазно иредусрете господина попу. Попајебогат човек, вирилац у вармеђи, иа мора човек да буде учтив. Но поп Стева и ако је био богат, није мање учтив и понизан, те се клањао по свом обичају и смешио се тако пријатно, да је солгабиров управо био усхићен. Због тог узајамног поздрава није добио грк Совра одговора. Пио је врло љут и гунђао је нешто, на што почеше још неки од његових присталица гунђати. Ствар је била решена. Поп Стева је дао варошкој партаји свој глас, те солгабиров прочита у авлији само њихове кандидате. Прво је ирочитао кандидате за кнежевину. На првом месту био је Пелисав Станимиров, на другом и трећем тек обичаја ради Ранко Миланов и Ива Вармеђаш. „Кога ћете од ове тројиде?" запита солгабиров. Народ громко викне: „Нећемони једног!" Голаћи се продеру: „Живио Ива кнез!" Народ опет: „Не ћемо ни једног!" Голаћи : „Живио Ива кнез!" Овлада велика вика и граја, Неки су иретили. Жандари су јурили кроз светину и уМиривали су је, злостављајући незадовољнике. „Нећемо ни једног, нећемо ни једног." „Живио Ива!" Кметови се упрепастили, па не знају шта да раде. Солгабиров севпе на светину: „Ја радим ио закону и нико нема иишта говорити. Још једаред вас нитам, кога ћете од кандидата за кнеза?" „Ни једног!" орило се громко. „Живио Ива кнез!" продере се бећарија и дигоше старога кнеза у вис. „Живио Ива!" 1гад виде народ, шта хоће да буде, носукташе иеколико њих, а за њима и сви остали, и сгадоше — по старом обичају, за кике и који га где дочеиао, — вући Иву доле. Мија Бродар замахне љутито штапом, да удари Иву но глави, али га добије по рамену. Ту се отвори приличан окршај, јер су носиоци бранили своје бреме. Дошло је до чаркања између бирача и жапдара