Стражилово

СТРАЖИОВО

ажетз

ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 51.

У НОВОМ САДУ 18. ДЕЦЕМБРА 1886.

ГОД. II.

НАЈВЕЋИ

азболе се јединац у мајке, Стрмо паде матери на крило Без узгЈгавља, без душека, мека, Само рече: „Заболе ме глава." Стара мајка забринуто иита, Кротко иита, али о злу слути: „Шта је, сине, материна рано, Окле бољка, окле рана љута? Зло си ми се раздертао, сине, Кажи мајци, да потражи лека, Бог ће дати те Ке добро бити." Нроговара јединац у мајке: „Што ме питаш, моја мила мајко, Што ме питаш, те ми ране вређапг? Синоћ доцне пиз чаршију прођох, Док међ нове ја дућане дођох. Или хтеде срећа ил несрећа Баш несрећа хтеде, мила мајко; Пред мене је ишетало драго; Зазвекташе белензуке златне Испод лакта а на руци белој; Лепша рука него белензука! Зажуберка ђердан на недрима Око врата испод грла. бела; Лепше грло него бисер дробни!

ЈАД. Замириса зумбул и љубица, Што је драго у сплетове плете; Ал узалуд замириса цвеће, Лепши мирис њене косе црне! Засијаше пуца на недрима, Златна пуца, гдено срце куца, Кано сунце на западу рујну; Лспше дојке у моје девојке И од пуца и од јарког суица! Очи љене као звезде сјајне Милија је од зорице бајпе !... Ногледа ме драго из далека, Осмену се, мајко, на менека, Али јетко, мајко, и прекорно. Од погледа срце ми се следи, Од осмеја заболе ме глава. Мила мајко, не тражи ми лека, Мила мајко, неће добра бити. Синоћ ми се препросило драго, Данас туђе већ се оно каже, А сутра ће на венчање поћи, У двор теби никад иеће доћи. Други драго преоте менека, Заман питаш, мајко, нема лека. Н. В. Ђ.фи!..

МИЈА БРОДАР. ПРИПОВЕТКА И 3 Б А Н А Т А. НАПЖЈАО МИЛУТИН ЈАКШИЋ (Свргаетак.)

После сеоеке буне. Ш решла, преко главе нанаћених Сумраковчана

■Ј^НТТједна теретна година. Све се збило у Сумра' ковцу, као што је писало у вечитом календару за ту годипу. Писало је, да ће бити рата између два велика цара. Ако није било рата између два велика цара, али се десила Сумраковачка буна. И шта ће

им грђи рат, него што беше буна? Писало се: биће гладна година. У Сумраковцу гладна година, управо није гладна година, већ су гладни људи. Једном речи, већина прорицања вечитога календара иснунила се, и да су писмени Сумраковчани мало боље мућнули, све би били могли унапред знати. Но поред тога целивали би Сумраковчани во-