Стражилово

1751

КЈ ± 1 2\ Ј±\јХ±ЛКЈ 1Ј\Ј

0 КЊИЖЕВНОМ РАДУ ДРА ЈОВАНА СУБОТИЋА.

(Наставак.) олебање ово Суботићево међу школни-чкими народним нравцем огледа се најјасније у првој збирци његових песама, коју издаде »Матица« пре 50 година, г. 1837, под насловом себи говори, у

>Лира« — насловом, којп по

каквом су правцу спеване те песме; али већ и у тој збирци избија нз најлепше песме »Елегије наКосову«, да Суботић нагиње народној појезији. Након пригодног спева, којим је у виду епске песме Суботић спевао год. 1838. ужасни нотоп Пеште и погибију српских села па Ковинској ади, видимо песника, где у другој новој збирци својих песама, у »Босиљу«, коју издаје сам, већ одлучније пристаје уз дух и правац народне појезије. У песничкој души његовој сругаио се идеал идилског, пастирског живота са нежно-горкослатким уздисањем, — дух његов уочава далеко достојнију жудњу, топлију и једрију љубав — а то је љубав према своме народу. Певао је шумском цвету, слатком славују, нежној деви — али сад му песма одабира већ оно, што је више свега тога, она се обраћа »Српству«. Песма његова: »Ја сам млада Српкиња« — ова химна чистог, жаркога родољубл^а, коју је песник из срца свога пресадио у хиљадама нежних срдаца, да их разбуди, да их успали љубављу своме роду и народу — која и данас још заноси та срца поносом и топлим родољубљем — загрмила је са лире песникове год. 1837-ме. Њему је тада »Српство« његов највиши и најсветији узор. „Још бих само то желио, Да усмотрим среЛан род, Да весела сраска пјесма Свуд ми прати хитри брод: То је мога дана мисао, То је ноћи мио сан. 0 том зборим, за тим стојим, Кад сам с другим, кад сам спм.

0 како би душа моја У весељу иловила, Кад би труба човечества Српска дјела славила. Ил кад би ме срчска ијесма

Са Авале данула, Из светишта, гди још не би Бјела зора сванула. И по њеном кад би слогу Коло Горске водиле. Пјевачицу чина сили Благодарне училе! (Босиље, стр. 24, 28.). Тако кличе песник већ четврте године свога певања — године 1838. — Још само две године дана, па Суботић запливава о д л у ч н о струјом, коју је унела у нашу књижевност нар о дна пој езиј а. Песник се преломио — или зар се не наиаја он на врелу српских народних женс к и х песама, кад се осипа са лире му нежна песма »Љубио се бео голуб са голубицом«, која је одјекнула гаиром Српства из гласпих грла девојачких — зар се он не повија по народној јуначкој песми, нежној чистој основи и потки, кад нам уз гусле нева своју најлепгау баладу »Врдиичку кулу«. Нећу да речем тврдњом овом, да се несник Суботић отео сасвим утицају земљигата, на коме је поникао, атмосфери, која ј'е обливала песнички дух његов у првом најнежнијем развитку његовом — али што је јога негато класицизма а још више романтичности у певању његовом у добу од почетка иа до 50-тих година века нашега — није то она стара закорела сколастичност ни гола романтика — по је то прелаз, премост је то из школског на пародни правац наше уметничке појезије. У песнику Суботићу био је богом дани дар, да и у просветном и јавном животу спаја оно, што је постануло, с оним, што ностаје, да посредује, да изравнава оштрине и сударе а није никад то чинио на гатету свога бољег уверења, нити је језгру и ствар жртвовао форми и привидној слози. Та исга карактерна црта провејава и појезију његову у целом добу од 1834—1854. док се старо носи и коси са новим. Пажљиво и правично око одаће му заслужено признање, д а ј е о н о д л у чн о п р и с т а о у з п о в и пр авац нагае новије књижевности јога у оно доба, кад ниј е борбаВукова била јога регаена и извојевана у корист народнога правца најјачим заставником његовим Даничићем.