Стражилово

1 I ОО

X I <Ј У

СРПСКИ РЕЧНИК ЗА ПЧЕЛАРЕ.

САСТАВИО ЈОВАН ЖИПАНОВИЂ. (Наставак.] Искуцавање, а!)1:готте]п. (ђорђ.). Из различитих узрока може се из просте кошниде истерати пчела У другу празну кошницу. Пчелар старога кова може такође рационално своје пчеле неговати. Тако не мора у јесен убијати своје пчеле, него их може истерати из нуних копгаица, па их онда спојити са пресадима. Истерати пчеле из просте пуне кошнице у празну зове се искуцаваље. То бива овако: пуна кошница метне се на главу у какву рупу, а на уста њезина метну се уста од празне кошнице, па онде, где се уста од једне с устима од друге кошнице спајају, обвије се чаршавом, да не мозке ни једна нчела напоље изаћи. Онда се дашчицом лупа пуна кошница оздоле, докле год се пчеле у празну кошницу не скупе. Кад пчеле у празној кошници почну јако зујати, онда може нразну кошницу, у коју су сад све пчеле ушле, скинути доле и метнути је на нразно место, где је пуна кошница стајала. Сад пчеле из н>е мозке са другим пресадима сггојити и из пуне кошнице може извадити. Овако раде стари нчелари, који раде рационално око својих нчела. Истресаљка, ВсНеНегтавсћте, Сеп1тНи$а1тавећтс. Овако би могли назвати центрифугалну машину, којом се истреса мед из саћа. Хрвати зову центрифугалку врЦалом. Јалова матица, види: саката кошпица. Јаловка: кошница маторка, која се не може да роји. Јарити (у Црној гори): ваљда значи, што и ројити, разиграти, успалити се. Видак Н. Отовић из Црне горе вели у „Пчели", II., 2!).: „Када се пчела почне јарити, не треба одмах хватати пчелу т. ј. рој, прије него се са овим одвоји и мало повије и ирикуни се око матице, па када то све буде, онда треба хватати по обичају, како ко зна." Јелда, Висћлтслисп, Га^оругит сасићтШт. Цвета од јулија до септембра. Даје доста меда и цветнога прашка. Еомине. У Црној гори цеде восак, пошто га метиу у пртену торбицу, те га у дрвеном „тијеску тијеште." Оно, што из воска остане, зове се воштина или комине. (Пчела II. 169.). Еошарица. Мала кошница. у коју се стресају рОЈОЈШ. Ерило. Пчеле имају четир кршга иа нагруднику, два предња и два стражва. Еружине (у Црпој гори). Заклонац одозго на кошници зову пчелари у Црној гори кружине. (Вид : „Нчела", II., 12.).

Еус. Орган за кус у пчеле Је рилица. Љгло, с!ле Вги*. Види : уљеви, црв. Лет, с1ег Пи§ Лсг В1епеп. Летвице, сће Вшћгћеп. ђерзон је изумео кошницу са летвицама. Он празно саће прилепи на летвице. Нчеле, кад саграде саће на летвици, оне га прилепе и за зидове од кошнице, зато је врло тешко пчеларити са летвицама. Верлепш је изумео оквире у место летвица, који су куд и камо практичнији, незнајући за Лангстрота Американца, који је још пре њега октобра 1851. изумео оквире. Љулица, сИс 2е11с. У Црној гори, Херцеговини и Боки Которској зову пчелари ћелицу лулицом. Љша, сће В1пс1е. Липе има три врсте: ШЈа ^гапсћГоћа, 1;Ша рагућоћа и сребролисиа липа. Липа цвета У јунију, зато се овај месец и зове липањ. Прва врста цвета раније, друга нешто доцније, а трећа још доцније. Липин је цвет здраво медовит и пружа нчели у изобиљу медљанога сока; штета, што само четрнаест до нетнаест дана цвета. Али и ово кратко време знаће сваки рационални нчелар на велику своју корист употребити. Од лиие је мед један од најбољих. Теј од липина цвета липовцем замедљап особито је добар за прси и растерује кашаљ. Осим медљанога сока, што нам дају цветови лииини, сабирају пчеле са липе и медљику. Липа је кад-кад лисних ушију, које остављају своју поган по лишћу, што ми зовемо медљика, коју пчеле сабирају. Од медљике ма са којега дрвета мед није здрав за пчеле, јер па њему врло рђаво пчеле презиме. Љшовац, с!ег ВтЛспћош^', те1 Ићасеит. Лиаовина, сћш Тлпс1епћо12, ћ§пит 1Шае. 1 )рло добро за прављење ђерзонака. Луда матица. Види : саката кошннца. Луке. У округу београдском зову нчелари ћелице лукама. Љубица, тећзва оЖстаИз. Ову биљку зову и матичњаком и мацом. Што с њом раде пчелари, види: домак. Маца, сће Вгепепкбш^т. Кад се рој хвата, онда се виче: „Сед', мацо! сед', мацо! сед', мацо, седох и ја!" Види: матица. Маца, (Вук) тпсћваа оШстаћв. Види: љубица, матичњак. Моја Медић вели у „Летопису" 139., да значи у Хрватској <лл&Нит агусше. Медиште, <1ег Нот^гаит. Ово није народна реч, али држим, да ће добра бити, да се означи немачко <1ег Ношцгаит. Тако исто види и: плодиште. Медовина, с1ег Ме(;. Медовину још и данас нра-