Стражилово

1797

ОТРАЖИЛОВО

1798

тић је и у последња 4 броја донео неколико „Филогичкога иверја", а уредников чланак „Глазба у Срба" приказали смо и ми својим читаоцима. Ујепас је навршио овом годином свој XVIII. течај. Восанска вила има у 21. и 22. бр. црту иа прошлог живота у Сарајеву : „На Тројичии дан", од Божидара Н. Вршчанина, и Бјернсонову приповетчицу: „Загонетка о животу", иревео је Јован Радивојевић Вачић. 1Га, ос.им што наставља успомене Кечетове на Омер-пашу, доноси врло красан прилог за познавање занатлијства у Босни и Херцеговини о „ЕснаФским пировима", од Н. Т. Кашиковића; „Врачања и гатања у околици Сарајевској", из збирке светптеника Ст. ТриФковића, као допуну чланку „Народне гаталице" у 20. бр. тога листа и ловачку црту надвојводе наследника царскога престола царевића РуДолФа: „У Фрушкој гори". Нуз то су народне приповетке и песме такођер у лепом броју прибележене. Уредник приказује . Шематизам правосл. митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за г. 1884.—1886." — Међу песницима, рекли бисмо, да је новајлија Видосава Настићева. — У 23. прештампан је одломак: „У очиној кући" из најновије књиге Милићевићеве: „Омер х 1елебија . — У 23.—24. има приповетка из прошлога живота у Сарајеву: „У хаџилуку", од Б. 11. Вршчанина. Љстак је пун красних књижевних и културних бележака, па бележака из кронике Сарајске и Босанеке итд. Невен наставља и довршује причу „Гасенди" Ј иа „Нешто о води"; има у њему са словеначког преведена прича „Мој Ромул". И браца Љубиша наставља своја писма сеји Анђелији „О свирци". Између песама истичемо пет записа старине Љ. П. Ненадовића и од Ивана Мартиновића „Глете децо!" и „Ено их ено'. У 23. броју има дечији лик (сонран и алт, „Дечија попутница' 4 од Вл Каракашевића. У Голубу је довршена прича из живота на мору „Бог је спор, али достижан", која је израђена „према немачком"; у 12. броју има приповетка Луке Пиштелића са Цетиња „Неколико дана на селу". У 11. броју наставља Кашиковић своје „Неправилности у српском говору и писању". Од њега има у 12. броју на првој страни песма „Уз гусле". Сриче доноси у 3. броју лик и животопис ученога Ј осиФа Панчића, писца „Јестаственице"; има даље у том броју слика и опис манастира Горњака а тако исто и Београдског народног позоришта; у 4. броју има слика и кратка историја Небојше куле и град Јегар (Хеб), где је тавновао несрећни г Бура1) Бранковић III. У 3. је започела а у 4. довршена приповетка „мало смешна, мало жалосна" под насловом „Ујин послужитељ", а у 3. броју има ч путничка цртица Нишлије Драг. С. Марковића „Уз Тимок". Стармали има у нодлиску 31. и 32. броја хумореску „дра Казбулбуца" под насловом „Како се може и без ајзлибана брзо путовати", а у 33. и 34. шаљиве еписоде из школе, којима је наслов „Изненадна посета у једној школи". Школски лист довршује у 11. броју Лаградну тему „Како се може деци омилити похађање школе? а а на челу том броју доноси опет наградну тему „Шта има да чини учитељ за одржање запта". У истом броју извештава Драгутин Блажек о главној учитељској скупштини у Златном Прагу, што су је чески учитељи одржали 9—12. августа о. г. — 12. број јавља смрт Димитрија 1 1обића и честите учитељице у Старој Паланци Јелене Јанковићеве, удате Поповић. У Учитељу се у 22. броју говори о „Грађанским правима и дужностима, и моралу' као новом предмету у основној нгколи у Француској; у истом броју има и предлог главног одбора учитељског удружења поднесен трећој учитељској скупштини о „Нашим основпим школама и њиховој реорга-

иизацији" а одмах затим саопштава Никола Стојановић, члан главног одбора учит. удружења, своје одвојено мњење у с/гвари те реоргаиизације. У 24. броју иише Т. Марјановић, у прилог решавању своје педагошке расираве под насловом „Дечије играње", чланак, који је метнут под наслов „Приправна школа", а под истим насловом има у 23. 24. и 25. броју и од Симе Милојевића расправа. — У 26. броју на челу има чланак проФесора Ж и в. Ж и в а н о в и ћ а „Трајашност дечијега знањаусвези са питањем о учебницима у основним школама." Женски свет је својим 9. бројем навршио I. годину. Нод ваљаним уређивањем свога уредника иоказао се заиста као ваљан орган добротворне задруге Српкиња. А осим тога има у њему пуно поучних чланака, којима се хоће да доскочи разним потребама у нашем женском друштву. Нека је најтоплије препоручен. Српство има у 6. броју у путописном одељку под насловом „Из Раванице у Шишатовац" опис манастира Шиитатовца из пера Ј. А. И—а, који је описао у „Српству" и свој пут „Из Ирига у Опово" и „Из Опова у Раваницу". У том броју има и песма нашег сарадника Вл. М. Јовановића „Поглед на домовину". Застава има у лиску 172. бр. преведену причицу „Споменица" од Арманда Силвестра. — У 174. бр. написао Арсен Видак „Некоје примедбе на Малу поетику дра Стеваиа Павловића". То је, осим критике „Матичиних" реФерената, прва критика на ту књигу у јавности. У 188. бр. има ио Прашкој „Политици" цртица о пољском књижевнику Хенрику Шенкјевичу. „Свирач Јанко" од тога приноведача није изашао само у календару „Банаћанину", него и у „Илустр. новинама" и у „Браиику" о. г. — Што смо иначе нашли у том листу, да је за наш лисг, а могли смо прибележити, прибележили смо досад које у „Гласнику" које у „Књиж. новостима". Наше ДОба ночело је у 130. а свршило у 148. бр. историју „Катанске буне у Шапцу, 22. септ. 1844.", што је написао Јован Димитријевић, парох Шимуновачки. Исти свештеник је приопштио јавности већ поприличан број података за најновију историју српске државе из оригиналних докумената, који се у њега нашли. И ово је драгоцена црта за познавање тога знаменитога догађаја. Чујемо, да је овдашња књижара Л. Јоцића и друга наумила отштампати тај опис и издати у засебној књизи. Штета би и било, да се тако важна ствар изгуби и заборави; јер заиста се не би довољно могла сачувати за потомство у политичном листу, пошто политичне листове врло мало ко потпуно сачува. У 132. бр. довршена је приповетка И. Тургењева: „II отпоручик Јергунов", а превео је К—н М—ћ. — У бр. 140. и 141. има биограФија дра Константина Којића, бившег краљ. суд саветника код судбеног стола у Земуну. — У 142. бр. ирибележио је Ђ. Свитлић у Ст. Мајдану једну срп. нар. здравицу из Босанске крајине. Сваки прилог ове врсте добро је дошао, кад се прибележи; али у дневним листовима може лако да се превиди. Надати се, да ће „Матица Српска" за оваке ствари повести достојну пажњу и бригу. Браиик имау 128. и 129. бр. у лиску „слику из најновије књижевности сриске:" „Историчар и приповедач." Иосвећено иисцу „Племенитога гроФа НићиФора Дучића", уваженом књижевнику српском дру Владану Ђорђевићу. Писац тога лиска Н. Граовски љуто кори Марка Драговића, историјогра-Фа на Цетињу, да је човек посве невешт послу, којега се латио, поводом Драговићеве књиге „Сеоба Ивана Црнојевића са Ријеке на Цетиње 1485." Како се чини, имаће писац овога лиска право. Само — само да тон у писању није тако напрасит. И без тога би се постигло, што се хтело и требало. — У бр. 129. па до 132. написао је Земунски нарох