Стражилово

28

Комарац. Је сам тог мишљења, да ће најбоље бити, да ми саставимо револуцију. ПоноЛ. Какву револудију ? Комарац. Г1о горњим местима обично тако бива. Саставе револуцију. Један из томиле. Ваљда резолуцију ? Комарац. Па сад не знам управо ! Тако некако. Сви (вичу). Депутацију! Да бирамо депутацију! ПоноЛ. Добро, браћо! Одлучено је дакле да се бира денутација и онда ја од своје стране предлажем за члана тој депутаци.ји Филипа Сушу. Пристаје ли збор? Сви (вичу). Пристајемо, иристајемо! Филиа. (себи). Ово је наопако! Ја му не смем на очи изаћи! Већ толико времепа како му нисам платио оно циио, а мислим још неколико стотина акова да дигнем. (гласно)' Хвала, браћо, али ја сам прост човек. (себи) Еоји ме је ђаво гонио, да толико говорим? Сви. Тебе ћемо, тебе ћемо. Ти си добар говорник. ЛоиоС,. За другог члана депутације предлажем Николу Бећара. Пристаје ли збор? Никола. (онако седећи готово рикне; себи). Аох! Заклаше ме без ножа! Баш сам мислио да узајмим од њега новаца! (гласно) Браћо! махните се ви мене! Оно, што но реч, ја сам имао више посла са стоком, него са, људима. Ту би ваљало говорити штогод углађено, а ја, ја пресечем као сатаром. (лупа се у главу; себи) Баш сам прави во! Ко ме је ђавола гонио, да бистрим политику? Сви. Баш те зато и бирамо ! (Никола гедб " на своје место, очајнички звераЈи-уддј/ше : Заклаше ме! Преклаше ме!) -•—' Поно-е Јрећег члана предлажем Дујана Про"СбкаГпристаје ли збор? Дујан (себи). Ово је ужасно; Меницу му нисам платио а рок је скоро ту. (гласно) Браћо! Зар из

ваше средине неће бити бољег човека, којег ћете изабрати за члана депутације? Промислите, браћо! Ја могу иначе да вичем и говорим, али у тим свечаним приликама просто сам мутав. (себи) Проклета меница! Сви. Тебе ћемо, тебе ћемо! Комарац. Ја бих имао приметити, да би за четвртог члана Депутације ваљало изабрати каквог интелигентног човека, који је са својих особииа познат и уважен. (себи) Баш сам рад да уђем у депутацију. (гласно) Па ако се што они збуне, он красноречиво да искаже што треба. ПоноИ. Онда ја предлажем Драгомира КрасИћа, деловођу нашег. Пристаје ли збор ? Сви. Пристајемо, пристајемо! Драгомир (клоие на столицу). Пропао сам ! ПоноИ,. (себи; злобно). А? Јели? Хоће човек да брише једногласно и уважени грађанин! (гласно) Па сад, браћо, чланови депутације нека се издвоје и изврше одлуку збора. (Филип, Никола, Дујан и Драгомир излазе љутито.) А ми, браћо, можемо сада ретпити, кога ћемо на његово место за посланика? (чује се како тамбураши удешавају). ПоноИ. Шта је то? Један из гомиле. Монаркиста затгаведио опет, да му свирају. (Чује се, како Божа пијан виче: „Свирајте! Ко сме да вас дира? Ја илаћам! Деде! Магла пала на Србију! ' Ларма. Бо?ку хоће да избаце на поље; он скаче на средину и размахујући дреновачом вичз; г Ко сме?" Разл^ућене социјалисге ...- " потпомажу га.) Леја Врељанац. (устаје са свога места и свечаним гласом виче). Браћо! Пошто се десио неред, то у име закона распуштам збор! (Ларма. Иопоћ силази еа говорнице. Многи одлаае). Вожа. (диже дреновачу и виче). Свирајте! Ја плаћам! (Завеса иада.)

Џ ШI Т « © € Т,

ДБЕ ИКОНЕ НОВАКА РАДОШША. |('В. ЈОВАН И С'В. СТЕВАН.)

Ко иогледи те две иконе, мора из свег срца зажалити, што је тај српски уметник тако рано кичицу своју бацио у закутак, да је се више и не-лати. Какви су узроци Радонића руководили, да напусти свој рад, који је, као ретко у ког сликара, бујном славом био увенчан, не може бити задатак данашњег чланчића. Нама остаје само то, да с тешким

срцем зажалимо стерилност таквог уметника, и да бар уживамо у делима, која су нам заостала из доба најилоднијег деловања му. Међу најбоља дела његова спадају без икакве сумње горње две иконе. Прва је својина пу-

ковника Светозара Барића, колићке.

друга гђе Ниие Ни-