Стражилово
Б р. 2.
СТРАЖИЛОВО
27
Шаксим. (себи). Нешто се узверио, канда се спрема да бега ? ИоноЛ. Јесте ли се договорили? Максим. Ја мислим, браћо, да би најбоље било, да изаберемо за деловођу господина Драгомира Красића. Он је и онако вешт на перу а и ваљан и одан народној ствари. Сви. Красића, Красића! Драгомир. (себи). Сад сам пропао! (гласно). Хвала вам, браћо, хвала!.... Максим. (себи). Тако! Са овим сам му направио посла код газда-Тривуна. Знам ја његову нарав. Само док чује! Од сватова неће бити ништа. Па још док чује и његов председник. Сад могу миран бити. Неће тај више остајати од канцеларије и седити с мо ом Мартом, код куће, кад ја нисам тамо ! Само док чује то његов председник! ЛоноЛ. Сад, браћо, да вам прикажем изасланика општинске власти у лиду господара Гаврила Црвендлакића и изасланика полиције у лицу господина Леје Врељанца, практиканта начелства (окреће се Драгомиру) Јесте ли отпочели заиисник? Драгомир. Јесам, ево! (чита). Збор је у нотпуном реду отворен и изабрао је за председника ПоноИ (шапуће му). Забележите: једногласно. Драгомир. (чита). И изабрао је за председника једпогласно Станка ПоноИ (шапуће му). Ух, ала немате стила! Кад су га изабрали једногласно, сигурно је и уважени грађанин. Драгомир. (чита). И изабрао је једно л2ШдЧ&. председника уваженог грађанина Станка. Ето дотле сам дошао. ПоноЛ. А молимо, камо име деловође? Драгомир. Па то не мора бити забележепо. Ето на пример у Француској и Енглеској ЛоноИ. Баталите то ! Већ ако се шта плашите Драгомир. (љутито). Ко? Зар ја? (бележи). Ево! ЛоноИ. Сад, браћо, благодарећи вам на поверељу, имам да изразим још једну радост. Мислим, да се и ви сви радујете, што видимо овде и социјалисте, који су вољно пристали, да раде са нама на овом благородном задатку. Онај с дувањаром. Ко пристаје са вама? Ми само за овај случај — (ларма). ЛоноЛ. (виче). Њима, који су нрема своме програму увек били противни мирољубивом разлагаљу. морамо у овој прилици изразити признање — (опет ларма; социјалисте протестују.) Еомарац. Ја сам од оних, који су увек и приватне послове председникове осуђивали, као веома шпекулативне природе, — а мислим, то чини и це-
ла партија социјалистичка. (социјалисте вичу: „Сви, сви!"). Драгомир. (шапуће). Да избришемо оно „једногласно ?" ЛоноЛ. (упрепашћено). Јесте ли полудили? Комарац (наставља). Па оженио се из шпекулације. (многи вичу: није! Међу тима је и жена председникова). Драгомир. (шапуће). Је л'те, господиие председниче, да избришемо оно „уважени?" ПоноИ. (љутито). Шта хоћете? Ви канда терате самном шалу? Драгомир. (себи). А, хоћеш да ме гониш да потписујем своје име? Комарац (наставља). И такав човек да осуђује људе, који су, да се нослужимо фигуром, показали увек своје анђеоске особине. (ларма. Многи вичу: Нисте! Социјалисте вичу: Јесмо! ЛоноЛ. (лупа у звонце). Браћо! Прво и ирво, што ћу рећи, то је, да прелазим ћутке преко својих фамилијарних осећаја, који су у овој прилици увређени. Нећу о томе да говорим, били сте и сами очевидци тога немилога појава. Да бих једном нрекинуо разговор, ја износим на решење питање, ради кога смо се и сакупили: Јесте ли сви за то, да изразимо осуду на нашега посланика? Драгомир. (себи). Зар ја да пишем осуду нашем чики ? Филии Суша. Најјачу осуду. 'Га тај никад ништа иије говорио у скупштини. Шта ће нам мутав Тшсланик? _ Никола Ђећа)јт- 4|__ако Ј е говорио, пије ништа за нас говорио. Поноћ. Е то је нретерано он там0 да говори за нас? Филии Суша. Не само то, господине председниче, него и кад није гласао за владин предлог, тврдо сам убеђен, да се смешио и ћутећки климао главом, као да одобрава. Комарац. Овај мехапџија мора увек из форме изаћи. Кад се наљути, удари му сва крв у нос. па се црвени као патлиџан. Молим вас, ногледајте само! ПоноЛ. Дакле, као што видим. већина је зато, да му се искаже неповерење. И то је нитање решено. Сад ваља о томе да се договоримо: хоћемо ли изабрати неколико људи из своје средине, који ће као депутација отићи к њему и изјавити му неповерење од наше стране? Филиа Суша. Да бирамо депутацију! Дујан Просек. Али људе! Никола ВеЛар. Који би му све искресали!