Стражилово

СТРАЖИЛОВО

исти појав физикалан, зато, што рекнемо за магнетизам, иротећи се даде и на електризам, а оно опет, што важи за електризам, важи и за магнетизам. Магнетизам и електризам потпуно су идентични. Што се тако тешко иде у тумачењу магнетизма и електризма, има много разлога и у томе, што су разна мњења била о томе, шта је електризам и магнетизам, па је мање-више сваки назор имао својих присталица, те се тако ширио. 2. Пре него што наведемо модерну или динамичну теорију, споменућемо две ипотезе, које су врло много присталица имале и дуго се држале, штавишеједна и дан-данас стоји, јер ју динамична ипотеза још не може потпуно да замени. Да би протумачили електричне појаве, узимали су у опгате, да је електризам течност, и то врло ретка, не види се, из тела се даде врло много ње развити, нееластична је, ал се јако шири, не да се чак ни мерити, те тако не мења ни тежину тела а продире у свако и најтврђе тело; течност ништа не зависи од тела, али од ње може тело примити, колико нам је воља, исто тако може тело и издати је, колико ми хоћемо, и од свега тога зависе електричне особине у тела. Течност је названа електричан флуи,%}јм. Ово је реч латинска и значи течност, тако, да можемо српски казати електрична течност. 0 томе, како је са електричном течношћу по телу, има две ипотезе. Навешћемо их опширније. Франклин (1747. године) основао је своју ипотезу, по којој у сваком телу има само једни електрична течност. Свако тело, и док није електрично, има те течности и то одмерено много. Кад се нак таре тело другим, течност прелазн из једног телау друго: у једном је сад више течности и то се тело електрише позитивно, у другом телу је мање и то се електрише негативно. По овој ииотези тумачи се овако, зашто се одбијају два тела, која су иозитивно електрична: одбијају се зато, што оба имају електрицитета на ни једном не треба. Лако се тумачи и зашто се оделектришу тела, која су једнако јако наелектрисана противним електрицитетима: делићи тела негативно електричног привуку електричну течност, — те је ње толико у телу, да је управо неелектрично; у позитивно електричном телу остане опет толико течности, колико треба, да и оно буде у неутралном стању. Зашто се негативно електрична тела одбијају, теже је овом ипотезом протумачити : и једно и друго тело тражи течности а ни једно нема да даде, па се тако чисто заваде због тога. Тела наелектрисана противним електрицитетима иривлаче се, јер једно може да даде течности а друго

да прими, па да дођу у неутрално стање. И ово тумачење није згодно. Да би Фрашслин и ове појаве тачније протумачио, морао .је прибећи новим ипотезама, наиме: делићи тела, у којима нема електризма, одбијају се тако исто, као што се одбијају и делићи саме течности, међутим делићи тела и течности привлаче се. Фринклина је у мњењу потпомагао Еанпцс, Фрегилин и други, но опет је назор пасти морао, јер тумачења тешко иду и данас се ниједан физичар ие држи ове ипотезе. И Брио је мишљења, да ће по свој прилици електризам долазити од једне течности. но додаје, да је врло лако, е је та течносг сам етар, који и светлост ироизводи. Сви опи, ко.ји се држали овог назора о једној електричној течности и бранили га, названи су унитарцима и то за разлику од оних, који доказују, да је електризам две течности, а то су дуалисте Дуалистама на челу стоји Симер (год. 1759.). Неки доказују, да је Ди-феј пре Симера још био истог назора као и Симер. По дуалистама има у сваком телу електричне течности ; једна је позитивна а друга негативна течност. Делићи исте течности одбијају се међу собом а делићи разних течносги привлаче се Ова инотеза каже, да је тело онда у неутралном стању, то јест, да нема никаква електризма, кад је од обе течности у телу једнако много, и кад су свуда једнако раздељене. Тада делићи једне течности нривуку све делиће друге у телу самом, те су обе течности у послу у телу, зато не могу ништа да утичу ван тела, другим речима не може тело да се иокаже електричним. Чим је пак једне течности више од друге, остане делића, који се не забављају унутрашњим послом, с тога се иримете с поља: утичу електрично и тело је наелектрисано. Кад се тару два тела, онда прелази течност код једног у друго, те је у једном телу вигае од једне течности а у другом опет вигае од друге, тако се једно тело наелектрише позитивно а друго негативно Колико год пређе течности из првог тела у друго. исто толико прећи ће и из другог у нрво, с тога се у једном накупи исто толико позитивне течности, колико у другом негативне. Тако се трењем електригау дакле оба тела и то једно једним а друго другим електризмом, но и једнако се јако електришу. Кад се стакло таре свиленом крпом, електригае се стакло позитивно а свила негативно. Како тело у неутралном стању има обе течности у једнакој мери, то нема никаква разлога, кад се каже, да ће се оно трењем наелектрисати баш овим електризмом а не оним другим. Стакло се наелек-