Стражилово

бр. 3.

ОТРАЖИЛОВО

трише више пута негативно, ако се таре вуном, међугим увек позитивно, кад се таре кинмајеровим амалгамом. Ово зависи зацело од тога, каква је новршина у стаклета. Хајнц је нашао, да се стакло електрише негативно, кад га прво ировучемо више пута кроз пламен од спирита па онда слабо натремо сукном, ако пак јако натремо, електрише се позитивно као и обичпо. Пламен овде зацело очисти стакло од ваздуха, који се скупио на повргаини му. Кад се стаклена шипка до поле испара, па онда туда таре вуном, иаелектрисаће се негативно, неиспарана пак пола биће позитивна, ако се и она таре. Са амалгамом се електригау обе ноле позитивно. Печатни восак електригае се пегативно, но можемо га и позитивно наелектрисати, ако га натремо са јагњедом. По Погендорфу могу се многа тела, која се трењем са органским супстанцијама елестришу врло јако негативно, баш позитивно јако наелектрисати, и то кад се тару кожом, по којој је раширен кинмајеров амалгам. По дуалистичкој ипотези привлаче се или одбијају електрична флуида сама међу собом, а тела, у којима су течности, не, него се тела због тога приближују или удаљују, што их вуку течносги. Одбијање тела, у којима су исте течности, тумачи се просто тиме, што се течности саме одбијају, а привлачење тела, у којима су разне течности, опет тиме, што се течности саме привлаче. Противне течности спајају се брзо и то највише кроз ваздух, а спајање прати светлост и пуцњава. Светлости нема онда, ако се полако састају електризми, него се ту јавља тако-звана електрична струја. Како је и једна и друга ипотеза о течностима поникла скоро у исто доба, у почетку нису знали физичари, које да се држе, него их је било присталица и једне и друге, отуд су и дошла имена унитарци и дуалисте. Међутим, погато се ипотезом дуалистичном лакгае тумаче појави и вигае појава се даде протумачити, то је овај назор пдржао победу и сачувао се чак и у нагае дане; по њему је развијена и математична теорија и магнетизма и електризма; с обзиром па ову ипотезу дати су називи у електрицитету, којима се служимо и дан-данагањи. Све ово ипак никако не сме бити доказ, да је бага симерова ипотеза добра, гата вигае но најновијих назорих у науци физици у опгате изглед је, да мора и она насти сасвим. Па све нека падне ово мњење о електризму, ипак правила и закони, који су по њему изведени, остаће и на даље, једино ће се морати називи и изрази променити и удесити према новој теорији. 4. Упитарски и дуалистички пазор пе могу јасно

да кажу, гата је електризам, особито кад се у рачун узму појаве у тако-званом струјном електризму дииамичном електризму, с тога су у новије доба напусгили физичари обе теорије. Да би се и динамичан електризам протумачио, морају доћи нови назори, ал ће се јога дуго држати електрична флуида. Године 1872. изашао је Едлунд са новим назором, који се сасвим разликује од досадашњих, а који је пута прокрчио најновијем наззру о електризму. Утицаје електричне тумачи он флуидом, који је раширен по целом свету, и по мишљењу Едлундову, то је по свој прилици етар. Молекули овог флуида одбијају се и то одбијање зависи од квадрата даљине; молекули се могу и кретати, ако их снага каква крене. Што нека тела не спроводе електризам, приписује он утицају њихову на овај хипотетичан флуид; спроводници пак допуштају етру, да се креће, како хоће и куд хоће. Препреке спровођењу тумачи он трењем етра о материјалне честице а струју опет притиском, који потиуно еластичан медиум преноси од снаге, која је цритисак произвела. Пре него гато се етар ночне кретати унанред, он се таласа, као кад се топлота развија. Обратно може по Едлунду електрично прогресивно — унанред — кретање прећи у таласно кретање, којим се топлота прави. Да протумачи електродинамичне законе узима Едлунд, да брзина кретања у етра нигата не зависи од јачине у струји. Својом ипотезом лако тумачи и кемичне процесе. За развитак новије теорије од особите је вредности назор Мексуелов. По Мексуелу електризам се буди кретањем неког медиума, но не узима, да је то бага етар. Медиума овог имаде и у телу и око тела и кад се електрични појави упореде са светлосним, види се, да су сродни. По томе, тпто светлост постаје таласањем, мора и електризам истим путем иостајати Сасвим јасно изагаао је Хинкел (године 1856.). Оп каже, да електризам постаје као и светлост таласањем етра, који се налази међу делићи у телу. Таласање ово бива сасвим у кругу, а од тога, у ком се правцу таласа, зависи, хоћели тело бити позитивно или негативно електрично. Да се електризам може свести на таласање или у опгате на кретање, имамо доказа и у томе, што се у опште механичним путем, као трењем, ударањем и тако даље, дакле кретањем баш производи електризам. Код холцове инфлуенц-машине простим радом без трења развија се електризам. Код Грамеове и Сименсове магнето-електричне машине прелази рад такође у галванске, дакле електричне таласе. И таласи, који звук чиие, могу магпетизам пробу-