Стражилово

40

СТРАЖИЛОВО

Оцило. Окупише и мене: хајде, веле, и ти си грађанин, и ти треба да даш глас за народни носао. Једва их се отресох говорећи: маните се ви мене, имам ја и свога посла. Они ме онда нападоше. Срам те било, веле, и ти си грађанин, и ти се смеш рачунати у људе. Чега се имаш плашити, кад су и многа господа пристала уз нас? Милева (шануће). Наопако, да није и Драгомир Стана (шапуће јој). Сва стрепим! Али ваљда није; ја сам му иисала. Оцило. Махните ме се, рекох, шта ме се тиче, што су тамо госиода, то је њихов посао; па одмах дотрчах овамо, да видим, шта радите. Тривун. Хвала вам, господине Цифрићу, веома сам вам захвалан, али прво — изволите, седите! Оцило. Не, не, благодарим! Није, знате, у реду. Ирво ваља домаћин и фамилија да претходе нримером. (Тривун и Двета седају). Љубим руке, фрајлице! Али ви нисте изволели сести. Тривун. Седи, Стано! Цвета. Седи, Милева! Оцило (седајући). Чудан свет заиста! Оставили своје дућане на јуре као бесни по вароши; гдегод кога стигну, ухвате га а по неког и пијаног вуку па тај њихов збор. Тривун. Знам ја њих; знам их све у главу! Оцило. Шта вам је, за бога, — рекох уз пут Николи Бећару, — шта вам је крив човек, што сте дигли толику вику противу њега? Крив нам је, вели, што Је мутав Тривун (љутито). Ха, ха, ха! Мутав, мутав, вели? Проговорићу им у своје време, али ће ме онда добро упамтити. Оцило. Па и та господа — (Стана устаје да иде, Цифрић унлашено) а, молим, молим, куда тако? Тривун. Куда ћеш, Стано? Стана. Да послужим. Оцило. Молим, молим, имајте опростити! Био сам сувише радознао. (себи.) Ох, елатко, па још из њене руке! Тривун. обиља, господине Цифрићу, да се махнемо политике. Како радња? Оцило. На данашњо време, знате, како. Хвала богу те сам наследио онолико имање, а по радњи у садашње доба тешко би ишло. (Стана улази с послужаоником и како кога нослужи, свако јој каже: „Хвала!") Оцило. Ја не знам како ћу. Рука ми пешто дркти. Стана. Изволите. Милева. Онако с кашиком. Оцило (окреће се Милеви). Баш сте враг. (Кад

му Стана каже: „На здравље!" одговара: „Љубим руке!" и „Хвала!" Стана одлази). Тривун. Па мислите ли се скоро женити? Оцило. Како да кажем? Четрдесета је већ ту. Али, али Тривун. Шта вам смета? Имања доста, радња, у колико ми је познато, добро иде. Да се и ви нисте бацили у политику? Оцило. Ви ме вређате! Каква политика? Мало час бог зна шта нису радили, да идем да гласам против вас, али ја им кажем: ја поштујем газдаТривуна, нећу! Тривун. Е баш много хвала Оцило. А, молим, молим, немате на чему! Ја нисам од оних, који не умеју ценити карактере једног поштеног газде и посланика. Што се тиче женидбе, оно — кад се мало размислим — заиста крајње је доба. Сам сам, немам ни оца ни ма.јке. (себи.) Знам ја, да то многе девојке воле, иа зато никада не иронуштам, да им кажем то. Чисто се, боже прости, помало и радујем, што су помрли, особито кад се на Станчицу сетим. Ох! ТривхЈн. То би ваљало да вас нагони, да што ире скинете бригу с врата. Оцило. Иије што сам нестрпељив! Али, чини ми се, нећу никада дочекати то златно доба. Но — како да кажем, ја сам управо за друго и дошао у физиту. Милева (устаје). Препоручујем се. До виђења. Цвета. Куда ћеш, Милева? Причекај Стану. Милева. Нећу никуд далеко, идем да јој помогнем око ручка. (изађе). Оцило (себи). Баш јој хвала, што отиде, а био сам као на жеравици у њеном ирисуствију. (гласно.) Ја сам, знате, ја сам давно помишљао о томе. Годитељи су ми, као што вам је познато, већ одавно помрли Тривун и Цвета. Па што се не жените? Оцило. Хвала на питању! Зато сам управо и дошао, да се с вама поразговарам. Одавна ме је гризла брига: коју бих? Ако нађем, која би ми се допала, та није довољно васпитана, а ако је васпитана, та ми се онет не допада. Можете разумети, каква је то неирилика-! Тривун и Цвета. Заисга! Оцило. Одавна сам бацио око — имајте опростити — на фрајла-Стану. Чим сам је видио, одмах сам помислио: Ох, госиодар Оцило, то је за тебе. Девојка таман како треба! Ем на око, ем васпитана. Ех, али и ту канда ће бити неке мале неприлике. Фрајлица, чујем, воли другога. Тривун. Како то ? (Цвети.) Ти ми ништа о томе ниси приповедала ? Цвета. Мени је сасвим непознато.