Стражилово

противу мене, та иста страст заслепила је била и погледе. Узалуд сви ваши издајнички покушаји, исти-

мене. Мишљах, да је оп од главних криваца, што је народ устао противу мене, да га је он заједно са вама буиио; али сам се данас, на радост, уверио, да није тако Никола. (себи) Хвала 11ог\ ! Тривун. (продужује) Сам сам учинио не само глуност, него и хрђаво де.то, на ћу га сам и поправити. Молићу министра Драгомир. Али после онога, што се десило између нас, ви сте ми и нехотиде учинили услугу Стана. Господине! Драгомир. Госпођице! Тривун. Нема од тога ништа! Ти ћеш, синко, овде остати. Рад сам за живота још да видим усрећен носледњи огранак Тутимракове иородице, — сн >ју синовицу! Иа (окреће се Стани и Драгомиру) обоје сте ми канда, децо, о томе нешто и напоменули Драгомир (усхићен) Стано! Стана. (пружи му руку) Драгомире! (Сви вичу: „Живно Тривун! Живио Тутимрак!") Тривун. Хвала вам, браћо, хвала! Али нрво, да се потпуно измиримо. (цела признанице). Не треба да остане ниједан траг у нашем спомену од оне прошлости. А сад, браћо, данас ћете бити моји псти на прстену моје синовице са Драгомиром Красићем нисарем (вичу: „Живио Тривун! Живмо Тутимрак!" ј тај мах улази Комарац, сав гараву лицу.) Комарац. А, дакле ту сте ? Па баш сви на окупу? Славан скуп ! Само сам заборавио, да понесем једно огледалце, да се у њега мало заједнички погледате. Станко. (себи) До ђавола, куд га баш сад враг донесе! Николи. (Максиму) Како ли је тај могао умаћи? Максим. Извесно кроз оџак! Погледај, како је гарав ? Комарац. А, што ми, голубови моји, за часак не погледате у очи ? Зашто обарате доле ваше слободне -=«38С®Ј38§

на се мора чути ма и — напослетку! Драгомир. (Стани) Ие плаши се, злато моје, то је — Комарац! Комарац. Кад сте пружили једно другом своје фине, беле ручице, кад сте се пољубили у господска лица. зацело сте изгубили из вида или сте заборавили, да се упитате: а где су они толико хваљени народни интереси ? Филиа. (себи) Удавио бих га! Никола. (себи) Изгледа ми као да сам па својој рођепој пратњи! Максим. (себи) Хвала случају, те пред Богом и — Мартом исправих своју погрешку! А сад овај може зујати! Комарац. Шта је, газда-Станко, са твојом онозицијом? Шта .је, газда Никола, са твојим звонима на ларму ? Куд се деде твој беседнички дар, газда Филипе? Куд — али не могу више, немам стрпљења. Та зар не видите, да међу млађим светом и не изгледате као живи људи, већ као неке старе, отрцане контрафе без мисли, без виших осећаја, без мушкога срца? Зар не видите, да у овом повом добу, које је наступило а које ви не разумете Сви. Ха, ха, ха! Комарац. СмеЈте се, смејте! Али тај џин, што се зове: ново доба, домаширао је крупним корацима, његов неумитни мач звечи поврх ваших глава Максим. (гледа кроз прозор) Ево музиканата! (Б.)жа Иита улази с музнкантима и виче: „Живили младенци!" Музика почиње да свпра: Одби се вита грана —) К омарац. Али ја још нисам довршио ; ја хоћу да говорим. Ви, жртве Аврамове — (Сватови уз музику почињу невати: „Одби се бисер грана" —) ПГта, пркосите ми? Е, баш кад је уз инат. онда — (почиње и он са осталима певати, завеса лагано пада). К р а ј.

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА. АЛЕКСАНДРУ ОАНДИћУ II Г И К А 3 А 0 („П 0 € В Е Т И 0"> Ј 0 Н А Н Ж И В А II 0 В И Ћ. (Наставак.)

13.) Г. С. Лекић у својим „Примерима за лат. облике" I. стр. 109. вели: па1аЊ (<Иев) рођен дан. Ја сам о овоме мислио, па ми никако не иде у рачун, да је добро СгеБигМа^; српски рођен дан. Рођен дан значи дан, који је рођен, а то се не мисли, кад се каже ро!)ен дан, него се мисли дан рођења СгеТзигкв1а^. Кад би се написало рођен-дан и онда ми није оно, што би требало да значи, нрем да тако треба

писати, јер се рођен не склања, него само дан. Можда је рођен у овом случају једнако придеву, који би морао гласити у ст. слов. рожденћнт., а у српском рођенан. Од рођенан генитив би гласио ро-ђена, па но аналогији ген. постао је и ном. рођен. Рођенан — рођен значило би онда па1аНн. Али при свем том ја држим, да је боље казати дан рођења као што има и у Вука. Вук је превео у XIV.