Стражилово

ново КОМЕДИЈА ОД МИЈ1УТИ1 ПРИЗОР ДРУГИ. (Собд с,ч обичиим наиештајем код Максима; врата се отварају, унутра улазе: Никола Нс1.ар и Комарац разговарајући се.) Никола. Па Б1та велиш: доћи ће? Епмарац. Само док сврше неке своје послове. А.ш, до ђавола, где је мајстор-Макса ? Никола. Па нема мј ни газдарице? Комарац. Она је отишла у село до неке својте, зато смо се овде и сакупили, што се можемо насамо посаветовати а не ћемо имати слушалаца, па још — жену! (Улазе Дујан Иросек, Филип Суша и поздрављају се.) Филии. (Еомарцу). Где си, човечебожји? Откад те не видех! Управо од оног вечера, кад си очитао оно газда-Тривуну. Зацело, гора му освета неће требати, тако си шта могао само ти измислити. Комарац. Ха, ха, ха! Могу рећиј да ће се дуго чешати иза ушију! Али — ко направи ону свађу и неприлику међу нама? Једва сам изнео читаву главу? Дујан. Не знам. Пеко из гомиле, и одмах затим бој се отноче. Комарац. Извесно ко од вас либерала и напредњака ? Никола. Махните се, људи, празна разговора, већ да ночнемо једном, зашто смо се и сакупили. Познато вам је, да је Тривун положио оставку на своје посланичко место и сад ваља да бирамо другога. Кога дакле мислите на његово место за носланика? Говорите, како бих могао снремити гласаче из доњег птора, за кога да гласају. Филии. А ја из горњег гпора. Дујан. А ја своје познанике из господске .улице. Комарац. А ја еснаф берберски и чарубџијски Никола. Па шта велите — Станко Ноноћ? Комарац. И ако сам по начелу противник и ваш и његов, опет, кад у овој вароши готово и нема ког другог ван Станка и Тривуна, онда гласам за првог. (себи) ђаво ће га однети, ако ми после, по обећању, не изради за ђумругџију ! Дујан. Тако исто и ја! Филии. И ја! Никола. Онда су готова посла. Само још да причекамо мајстор-Максу, те да му јавимо одлуку нашу. Он стоји добро код кројача и капамаџија Комарац. Можда грешим, али мени тај човек изгледа нешто сумњив. Био је противан и да се даје Тривуну а после кад је већина решила, није хтео доћи. Дујан. Шта има ту сумњиво? Био чсвек противан, па није хтео доћи.

ДОБА. У Т Р И 4 И Н А. Ј ИЛИ.ГБА. Комарац. Увек су ми ти кројачи сумњив свет. Никола. (гледа кроз прозор) Баталите свађу. Ево и њега! Филии. Хвала богу! А морамо се журити, сутра је и онако избор, не смемо часа изгубити. (У собу улази Максим ) Никола. Добро дошао ! Казао сам ти већ, да ћемо се сакупити у твојој кући, да се о оној ствари споразумемо и ево, брате, свршисмо и без тебе : решили смо, да сутра спремимо своје пријатеље, да при избору посланика гласају за Станка. Ти ћеш то исто учинити и код својих људи. Максим. Хм, то је лепо, али да то неће коме од наших начелних пријатеља шкодити, можда убити му срећу, за навек. У осталом — ако се боље размислимо — шта би имали баш тако противу Тривуна. Комарац. Ето, јесам ли рекао да су шнајце увек конзервативан елеменат! Никола. (Максиму) Батали, човече, такав разговор! Максим. Али ето, случај је хтео, да се сва кривица за овај наш рад, баци на леђа нашем пријатељу Драгомиру, а ви знате Комарац. Не знамо ми ништа за којечије приватне ствари: овде налажу народни интереси. Максим. (себи) Угурсузу! (гласно) Па лепо! Њега да изоставимо! Али шта ћемо с тобом, Дујане, с тобом, Никола, с тобом, Филипе? Свп. Еако то, шта је то било? Максим. Знате, да вам се у овој неприлици нашао Станко и исплатио ваше дугове. Али шта ћете рећи, кад чујете, да је то своје примање за дупле новце продао Тривуну. (себи) Ја сам и преварио Станка! Казао сам, да су га ови изневерили и да неће гласати за њега а Тривуна опет наговорио, да купи њихов дуг. Филии. Ха, ха, ха! Сад је доцкан! Имам пара да илатим, сад нисам у нужди Дујан. Тако исто и ја. Никола. Али ипак, то је нечовечно. Филии. И таког човека да бирамо за посланика! Дујан. Чисто не могу веровати, да је могао тако што учинити! Максим. Јуче сам се разговарао о томе с Тривуном. Бадава, ипак је он поштен човек! Рекао ми је, да се јако покајао, што је то учинио и да неће код власти чинити никакав корак! Вели : кад имају, нек гглате — (улази Станко.) (Себи) Сад је све пропало !