Стражилово

СТРАЖИЛОВО

111

претплату. Књига ће изнети око 14 штампаних табака, стајаће 70 новчића а биће готова најдуже до Благовее.ти о. г. Познанике своје моли Рајко, да шаље претплату њему у Ср. Карловце, а који га не знају, на штампарију Арсе Пајевића, у којој ће се књига штампати. Скупљачима претплатника иде једанаеста књига као уздарје. — Приповетке пољске књижевнице Елизе Аршешке пре« воде се јако на немачки. У „Н. С. Преси" излази њен роман: „Господин Граба" а у ,.Недељном лисгу" опет приповетка „Снажни Самсон." — У „Кеуае сп^ие" и у „Б1(:егаг18сће« Сеп1:гаЊ1аи и излазе ошлирније оцене на големо дело Ф. Миклошића „Етимолошки речник словенских језика." — И у додатку „АП^етете 2е11пт§;"-а, које излазе у Минхену, описана је српска изложба у Бечу. — У „ВаШзсће Мопа<;«8сћгШ;-' излазе нова писма Ивана С. Тургењева. — Оскар Видеман написао је дисертацију (за Дорпатско свеучилиште): „Прилози к старобугарској коњугацији". Књига има 154 стр. — У немачком часопису . ХеИ^сћггЊ ^иг 8сћи1-0гео§тарћјс", који издаје А. Е. Сајберт, има чланак од Г. Јауса „Београд и његова околина." — У часопису „Г)1е О-е^ешуагћ", који издаје ТеоФил Цолинг, пише Спиридон Гончевић чланак „Нове прилике у Бугарској." 0 М Е 0 И Ц Е. (Срнски календар од пре III година.) Мислимо, да ће многог читаоца занимати ова старина српска. Зато се латисмо посла, да опишемо, како је изгледао српски календар од пре 111 година, дакле од годиие 1776. Календар овај доспео је у библијотеку српске велике гимназије Новосадске са осталим књигама, што их је покојни Ђ. Рајковић њој завештао. Кад будемо доколнији, биће много шта друго још занимљивије да се из те збирке објави српском читалачком свету. Засад о горесиоменутом календару. Календар је лепо сачуван и увезан. Увез ће бити ио Свој прилици још из оног доба да је, кад је календар штампан, јер на свакој корици на средини с поља има ударен златан грб аустријски. На насловном листу унаоколо на сваком ћошку има по један грб, за које у овај мах не могу казати, тта које се круновине аустријске односе. Упада ми у очи то, да није ниједан грб угарске краљевине. Затим има две женске слике, које представљају асгрономију (једна с десне а друга с леве стране). Горе има нека алегоријска Фигура, у којој имаде слика и прилика и људских и животињских. Биће по свој прилици да значи разне прилике из људског живота. и живота у природи. Према овој слици доле има слика Беча са натписом „Л^еп т Оз1зегге1сћ", дакле, како је Беч изгледао год. 1776. А у средини има овај наслов: Мцослокх*) За иже к ЦесароКралбвски^ дбржака^ шкр^ктак-фшсА грЕческагш нео\-нитагл' закбна народ-л на д г кто коплофбША Хртока 1776. вж« встк кТсокмл Дмк/ли дн'ш 366. Ио о^стакб иже к Карлокц^к кмкшаги; не о^-ннТК1)( викни ;к О ^нода, Напечатанл к Црткбмфелд -л град'к Кпнн-к При Гбснф^к КБрцкекх Ц. Кр косточному. 1лд{ ; р1ч»сколга тунограф-к дкориол\'/.. 0*л дозколжТелгА ПракителсткбЈОфи^х. На другој иначе празној страни насловнога листа има записано ово: Оеи календар л\н'к гр-кшнаго Оофрон1а Отефанокича. Ко је тај СоФроније СтеФановић? Сигурио какав калуђер. На другом листу спомиње се владалац Јосиф други и његова мати Марија *) Разређеним словима штамнано је црвено, остало је све црно.

Терезија и остала деца њена. Ту се казује, да је Марија Те. резија крунисана за „царицу Унгарску" у Пожуну г. 1741јунија 25. за „бохемскују же царицу" у Праги" год. 1743. маја 12. Тада је посгојала. и „високославнаја цесарокралевскаја илирическа дворнаја депутација". Ту се спомиње, ко су јој били „президент", „вицепрезидент", ,.дворни совјетници"? дворни секретар, регистратор и експедитор, конципист, и дворни агент. Међу свима тима не можеш ни са свећом наћи ни једно „илирическо" (т. ј. српско) име. Имена су сва које мађарска које немачка. Митрополит и архијегшскоп био је тада Вићентије Јоаиовић Видак, Епископи су били ови: Темишварски Мојсеј Путник, бачки Арсеније Радивојевић, Пакрачки Атанасије Живковић, Арадски Пахомије Кнежевић, Будимски СоФроније Кириловић, Карансебешки Вићентије Поповић и Карлштатски Петар Петровић. Сад долази такозвани црвени табак. Друкчије је удешен, него што се данас ради. Почиње година са месецом септембром (ово је по црквеном рачунању). На левој иоловини стране има датуми месечни само по сгаром календару, али нема недељних дана; само где је недеља, ту је скраћено црвено наштамиано „недеља." Поред сваког датума има имена дотичних светаца. На другој пак десној половини стране има слика тога месеца, н. пр. да се у сеитембру оре и сеје, у октобру бере и муља грожђе итд. Испод те слике има „нравоучителни притчи-', наизменце славенски и немачки. То су све кратке поучне изреке. Тоје једна (парна) страна. Сад долази сасвим празан лист. По том (непарна) страна са „кратким иоученијама"' : лева половина стране славенски, а десна половина немачки. Кад преврнемо лист, долази тек сад месец октобар. Сад иде но истом реду како је речено да је од септембра до октобра, све до краја године т. ј до месеца августа. У „нравоучителним притчама" говори се о богу, о одношајима човека према човеку, о нрактичном разуму, о вредноћи, о лењости и о штедњи. То су изреке трајне вредности. Ако узбуде могуће, саопштићу их у којем нашем календару, да види наш свет, како су наши календарописци пре 111 година поучавали свој народ. Те су изреке заиста ономе на дику, ко их је сложио и скупио На дванаест страна црвеног табака има их свега 55. На оним пак странама, где је половина лева славенски а десна половина немачки у „кратким поученијама" говори се о овим стварима: о школи, о „благополучију", о души човечијој, о ономе, шта се у школи ради. О свему томе казује се на тринаесг страна. Тиме је црвен табак свршен. Затим долазе слике за дванаест небесних знакова: ован, бик, близанци итд. и опис истих, шта значе у астрономији. Опис износи скоро читав један лист, наравно опет лева половина славенски, а десна то исто немачки. Даље има две таблице; свака заузима једну страну. Једно је: Новаја весма полезнаја и исправнаја таблица, која неложно показујет, колико руки Марјаша (5 у руци) колико чине Форинти, грош и новаца од 1 до 10000. А друго је: Новаја и весма благопотребнаја таблица, која јасно показујет, колико руки петака (5 у руци) колико чине Форинти, грош и новаца од 1 до 10000. Осим светаца, који су и данас забележени у календару црвени слови, било је тада више црвено штампаних; то је знак, да су Срби тада више имали нерадних дана него ли данас Набројао сам свега четрнаест светаца преко године, који се данас не светкују. Осим тога нашао сам то, да је св. Јован и Три Јерарха штампано црни слови, но томе, то би била два свеца, које тада нису светковали, а ми их данас светкујемо. И велики петак штампан је црвено. Какво ће кад бити време, нигде се не спомиње. Ето тако је изгледао српски календар пре 111 годитта. А. М. М.