Стражилово

Бр. 10.

СТРАЖИЛОВО

155

густових се немој дишпутати, драги читаоче мој! и није то главно и у питаљу; јер се овде пита, или правије, понавља се оно старо питање: откуд Енгел зна за Травник? Вратн се, читаоче, још једанпут на поменуту већ страну 282. Енглове Историје па ћеш на тој страни а доле иснод текста под е) наћи: „КаЉсћ II. 8. 2(50." а то значи, да је оно, што се горе у тексту каже, узето из Раићеве Историје, и то књиге друге стране 260. Па ако ти се прохте, да потражши у Раићу место, на које се Енгел позвао, и да се увериш, да исто то, што Енгел пише, и Раић каже, а ти немој, љубазни мој, тражити тога места на цитираној од Енгла стр. 260., јер ћеш га ту заман тражити и са свим ћеш друго нешто наћи, већ пођи мало у напредак па листај, листај, док не дођеш до стране 631. друге књиге Раићеве Историје и ту стани, јер ту ћеш наћи, што тражиш. Ту ћеш наћи, али се нећеш обрадовати, кад прочиташ ове кобне речи: „И таквое строгое устремлеше сотвори — Стефанг дарх, — наваждешемт> женн своен, тол понуждешемт. посла воин-

ОЦЕНЕ И „НЕМАЊА". Историјска драма у пет чинова.Написао Милош ЦветиЛ.

На измаку 1884. године, пишући о новијој нашој драми, рекао сам: „Трифковић је умрво 1875. год. и од његове смрти навршује се једна деценија, а српска књижевност још није добила наследника му. За ово последњих неколико година по.јављује се у књижевности и на нашим позорницама по која оригинална шаљива игра; али је то као варница, која засветли на у исти мах и потавни".*) — Тада је истина била реч о шаљивој игри, али, с малим изузетком, горње би се речи дале применити на драму у онште. Све наше новије и драме и трагедије једног су типа. Наша драма и трагедија никако да се емапцинује од извесног шаблона, никако да се ослободи оне. укрућености и развучености са врло мало радње. Нашој драми фали главно —. срце и душа, и ако се по нека појављује у врло лепом и скупоценом руху. — Гледаоци нажљиво гледају драму или трагедију, али она их не занесе, она их не загреје. Одобравају, пљескају — али око срца им је хладно. Шта је томе узрок? — Тешко нитање, а још *) „Један оригипал на нашој позорници". — Београд 1885.

ство свое, и градт, Бобовацг (Травникб ), вт. которомЂ единородна дхци Стефанова (бана) Елисаветв пребнвала, расхитити новелћ: но понеже весма укрћплент, бћ, невозмогше воспрјлти его, оставиша, л. г. 1346." Ја знам, драги мој, брате рођени. и Србине сине, да се ти нећеш снуждити толико због тога, што је наш Раић ставио уз Бобовац у загради „Травник", колико због тога, што се ту каже за цара Стефана и његову силну војску од 50.000 коњаника и 30.000 пешака: „ невозмогше воспршти его" (града). То тебе пече и данас још после 533 године; а звао се град тај Бобовац или Травник, то је теби сасвим свеједно, и још би ти већма било свеједно, да место „невозмогше воспрјлти его" стоји: и „освоиша градт, бановт,." Теби је до ствари стало, а мени овде само до имена. Дакле је и Енгел свалио са себе ~због Травника кривицу на Рајића, као год што је то и др. Рачки учинио; и тако је опет наш Раић крив. Сирома Раић! Има ли номоћн и може ли се како год и с њега свалити кривица на друга туђа, нлећа? Да покушамо! Кз$8СХ>-=> (Свршиће се.) I е а © с т. ПРИКАЗИ, тежи одговор. Многи су чак очајавали за нашу драму, али: „Удар нађе искру у камену"! И српској књижевности као да се наговешћују светлији дани, јер драма „Немања" која је добила ирву награду народног позоришта, отвара јој нову епоху. „Шест књижевника признали су му венац", иише Милорад II. Шапчанин у књижици „Стеван Немања", и није иогрешио ни он, ни остали књижевници, кад су досудили награду драми „ Немањи". Она је то заслужила, а то ћемо и да покажемо. Стеван Немања врло је нодесан за драму, и само требаше да дође у веште руке, па да велики расПски жупан добије достојну драму. Писцу је то испало за руком преко сваког очекивања. Позабавио се радом Немање око ујединења распарчаних удова Србије, и борбом са властелом, која беше камен спотицања и главна препона уједињењу. Одмах на почетку драме јасно огледамо ову борбу, и властели се не свиђа, што јеНемања: „ослободио сокаљнике и дао им баштине", јер „тим се укидају права властели". Али Немања смело корача напред. Уз њега је Мудрослав, нротојереј — логотет, који је Немањи десна рука: помаже му и делом и саветом. То се браћи Немањиној : Завиду, Срацимиру