Стражилово

156

и Лрвошу не допада. Радо би уклонили Мудрослава, а збрисали Пемању. У тој пакленој намери служи им Немањин пехарник Мутимир, кога они и препоручише Немањи, да би им он достављао Немањине планове и намере. Мутимир их добро служи, јер воли Лепу, Иемањину сестру, па се нада, да ће је тако добиги. Целу Немањину политику браћа осуђују, и вавиде његовој вештини и јунаштву. Кад је Немања свргаио са Угрима, кад је заузео средачку област, и од цара Манојла отео све словенске земље од Дунава до Самокова и утврдио међу на Балкану, утврђује пријатељство са грчким дарем Манојлом: „јер да бих постигао своју намеру, мени је за сад најпотребније пријатељство Манојлово. Угри и не слуте да ћу прекинути са];ез с њима. А кад свршимо посао с Грцима, онда ће нам, драги учитељу, бити лако да завадимо Грке и Угре у Босни и Хрватској. Њихова завада олакшаће нам, да постигнемо, што смо смислили." — Да би постигао свој план, намерава да се састане са браћом, да се договоре о будућности српских земаља и о заједничком раду око ујединења српских земаља, На тај састанак, који ће се држати, код Завида у граду Раси, зове и мајку Вожану, јер : „твоје старешинство, твоја старост и мудрост стишала би сваку штетну напраситост међу нама". Да би састанак био моћнији, мисли да позове на њ и краља Радослава III., те ће га тога ради и походити, а Мудрославу поверава управу, док се с пута врати и даје му упутства за сваки могући случај, јер „чувај се Грка и кад поклоне дају!" Немања оде с мајком и сејом да се помоли богу у цркву, а у походе му дођоше браћа Завид и II рвош. Пехарник Мутимир о свему их извештава, али у исто време и сеје семе раздора међу браћом. Првоша погоди у сред срца, кад му саопшти, да ће Немања походити краља Радосава, и да се у двору ноговара, да ће запросити краљеву кћер. „Немања добро рачуна. Краљевић је Иваниш слабачак. Зет би био приличнији да понесе круну краљевску". — Даље не требаше: Првош воли краљеву кћер Десчу, а и сам рачуна на краљевску круну. Рече брату Завиду, да остане код Немање и да се учини као да је вољан пристати на све Немањине намере, а он оде да спреми и његову и Завидову војску. Завид остаде, повлађу.је Немањи, обећава му потпору, па је чак вољан, ако се сви сложе, да Немањи уступи старешинство, и ако је најмлађи. Немања, пре састанка, заустави се код краља Радосава, да га приволи на састанак. Код краља Радосава већ је стигао Првога и проси краљеву кћер. Деспа је охола и поносна; сви у двору жале, што она није мушко и што она неће наследити круну

место свог слабуњавог брата Ивањиша. Њу су учили лову и јуначким играма, а сваку јој жељу испуњавају. Цео Радосављев двор и сва властела слушају њене заповести и стрепе од ње. Она чак влада над мекугацем оцем. — Није чудо, да таква девојка грамзи за господством и да хоће круну. Кад јој Првога изјављује љубав, пита га, има ли „толико поуздања у себе самога, да се, после смрти њеног оца, магаи руком за све српске области и закруну краљевску!... против све браће своје па и нротив самога цара Манојла?" Нрвош се заклиње, да ће све то изврпшти, али у то дође Немања, а Деспа рече Првогау само: „Надај се!" — II краљица Бојана види, да је Ивањиш слаб и неспособап, с тога треба наћи доброг зета, који ће у ствари краљевати. Немања је за то најзгоднији. Своје мишљење саопшти краљу Радосаву, али он не пристаје, јер даде реч Нрвогау, а и како би јединицу наметнуо Немањи ?! Што не мога краљица, постиже сузама и мазењем Деспа, која увиде, да је Немања најбољи витез. Краљ обећа Деспи: „Ако бог да, бићега Немањина! . . ." Ове речи чу Првога, и стаде озбиљно о глави радити Немањи. — Пехарнику Мутимиру даје пола Немањине жупе у мираз с кнегињицом ЈГепом, само ако учини, да Немање вигае не буде на свету. Пехарник се лукаво смегаи и смисли да отрује Немању. У Радосављевом двору налази се у госте Ама, кћер Драгогаа, кнеза Хума и Требиња, са пратиљом Маријом. Кнез Драгоги је у крвној свађи са Немањом и његовом браћом. Кад је Немања једном походио старога кнеза, видегае се Немања и Ана и од тог дана једно за другим чезну и уздишу. Ана исприча тајну својој пратиљи, али тужи, што не зна, ко је онај витез, што на први поглед оте њено срце! У Радосављевом двору Ана и Немања се видеше, њихове се очи сукобише и одадоше се. Спазила их је Деспа, која од тада будпим оком мотри на Ану. Случај хтеде, да Ана и Марија избаве Немању од отрова, који му у вино бегае сасуо пехарник Мутимир. Дознавгаи браћа, да Немања није отрован, договарају се, да га по што по то убију; али Срацимир никако не пристаје, и ако је вољан, да се осујети његов рад. Немања изјави љубав Ани, и увери је, да између Градинића и кнеза Драгогаа не постоји крвно непријатељство. Деспа, прислугакујући туљубавну изјаву, даде затворити Ану и њену пратиљу, јер она хоће круну, а круну јој може дати само Немања! — Сада долази најлепша сцена: породични састанак у Завидовом двору, у граду Раси. На састанку су: Немања са браћом и мајком и краљ Радосав. Браћа замерају Немањи: заигго уведе нове законе, који руше старе обичаје; — зашто себрима и мајсторима даде веће слободе; — зашто властели