Стражилово

В Р. 11.

СТРАЖИЛОВО

173

копјашка 1 30.000 рјеаака к ћитаке иетЏе па у1аскпје Бшапоуо" ј I. с1. а то није мања погрешка од оне Енглове и Рачкове. А зашто је пао у ту погрешку г. Клајић ? Само зато, што је поверовао сметеном Енглу, који тако на стр. 282. пише, а да је завирио у Историју Орбинову — који је главни и с

ЈГукарићем једини извор (наравно осим листина) за размириду између Бана Стефана и Цара Душана, он не би пао у такву погрешку. Дакле: ас1 рпога; „к преждннм ЕЂ^врлтнм се ! и „на изворе": на висину на чистину! нек вам буде лозинка, драги моји Славковићи и Миобратићи!

ОЦЕНЕ И 0 СРПСКОМ ЈЕЗИКУ од Јована БоижовиЛа скупљених списа у осам свезака, свеска I. У Беог Р а ДУ У штампарији краљевине Србије 1887.

Врло сам се обрадовао, кад ми је дошао до руку позив, у ком јавља Јован Бошковић, да ће да изда своје скупљене списе. Ја сам с великим нестрпљеаем очекивао прву књигу, да изиде једном на свет, јер сам уверен, да је све, што изиде из пера Бошковића, савршено. Истина, Јован Бопшовић није до сад још по веће какво дело издао, које би могло разнети славу његову на све четир стране, али кад год сам што од њега читао у нашој кљижевности, ја сам све већма и већма долазио до тога уверења, да је он најтемељитији нознавалац српскога и других словенских језика код нас после ђуре Даничића. Ја то мишљење о Јовану Бошковићу несам створио из ваздуха, него из његових појединих чланака, које сам до сад читао и које показују највеће савршенство у познавању српскога језика и откривају великога стручњака и достојнога наследника ђури Даничићу. Особито држим, да је најача страна Бошковића у грађењу речника, и врло је велика штета, што није и он у оном колу, што обрађује српски и хрватски речник југославенске академије. Штета је грдна, што нам неумрли Даничић не остави други део синтаксе о значењу глаголских облика. Ко зна, шта вреди први део његове синтаксе о значењу падежа, и ко зна, да је то чисто злато, које нема ни једна словенска књижевност, тај мора заиста жалити, што нам није поживео још ђура Даничић, да доврши то знатно дело, и можда ће помислити и мислити, да му нема данас заменика у том послу. Ја пак мислим из свега онога, што сам до сад читао од Јов. Бошковића, да би он био кадар продужити синтаксу ђуре Даничића и иостати у пуном смислу достојни заменик ђури Даничићу. Јов. је Бошковић обрекао нам, да ће и израдити то, као што се може видети у првом делу његова извода из српске синтаксе.

ПРИКАЗИ, Прва књига његових скупљених списа, што је сада пред нама, јесте овога садржаја: 1.) Треба ли књижевници да уче свој језик. 2.) 0 непотребним туђим речима у српском говору. 3.) Књаз или кнез. 4.) Из науке о језику. Овде не можеш казати, који је чланак од којега бољи. Сваки је чисто злато и драго камење. Свака реч има своје место, нити је ту што излишно. А из сваке реченице видиш великога лингвисту и особитога познаваоца своЈега језика. Код Срба и Хрвата једини је био Даничић, који је тако писао савршено српски, да му нико ни у чем није могао ништа замерити. Па ево такав вам је и Бошковић. Нико данас међу Србима и Хрватима не пази тако на језик српски при писању као Јовац Бошковић, а иико и не пише нити је кадар тако коректно српски писати, као што пише Јован Бошковић. Књигу дакле ову његову, што је пред нама, препоручивати било би са свим излишно. Ко хоће да зна, како се многе туђе речи кажу лепо српски, и ко хоће да зна, како се много греши у српском језику при писању и чим ваља те погрешке исправити, он нека похити и набави Јована Бошковића прву књигу. Она ће му у овом послу дати јасна и сигурна објашњења. К овоме имам још да додам две три примедбе. Г. Јован Бошковић вели на стр. 84: „Од основе мисл (мисао) постаје придев мислен; он узима још и предлог с: смислен (и несмислен). Ипо томе треба писати ј едномис.леници, (геднномисдћннкЕ) то јест људи једних мисли, ане ј е д н о м и ш љ е н и ц и (м и ш љ е и има трпно значење: што је од другога мишљено, што други мисле о нама)." На први поглед чини се, да је ово тумачење Јов. Бошковића добро. Он држи, да се једномишљеник састоји изједно-мишљен-ик и да богме онда би мишљен био трпни придев, те би цела ова реч имала пасивно значење. Наставком ик супстантивовао би се трпни придев и једномишљеник значило би заиста онога, о комедругимис л е ј е д н о и с т о. Али ја сам увереп, да то тума-