Стражилово

СТРАЖИОВО

УШ?, н©ж? ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 13,

У НОВОМ САДУ 26. МАРТА 1887.

ГОД. III.

КРАЉЕВО ЗВОНО. ПО Р. X. СТОДАРУ С П Е В А 0 ИИЛОРАД П. III А П Ч А Н И Н.

де двору, али му се пе ће, II' онда пође у државно веће, Да надгледа, шта се тамо ради Ал коморник устави га млади. Исприча му та уљица мала Пуну врећу сићушних скандала, Тако слатко, учтиво, синовно Краља зане ласкање отровно, И кад позно до савета оде, Ал већ тамо никог од господе. А кад на град паде ноћна тама Узаврело по дворским собама, Ту понуде, ђаконије разне, Мехари се и иуне и празне; Један вином сухо грло роси, Други пева, кол'ко грло носи! Краљ весео, пије и узкива, 0 народу своме и не снива; Рујно вино пени се и рези, Краљ повук'о, повукли витези, Па у томе замагљеном жару Веселом се смеју господару. Песму пева, ко за песму мари, Са пуни се куцају пехари. Кад дружина од пијења дане, Заоре се простране дворане; Краљ витезе око себе љуби, Веселога засврбеше зуби: „Чујте, браћо, краљ говори вама!" Они удри незграпним ногама, Од витеза поста пука руља; А кад једна подиже се уља, Крунисаног да представља краља, Такну круну, да и њу окаља:

(Наставак.)

170

180

190

200

Краљ се зграну, по лицу га лупи, А он под сто, да прашину купи: „За ту игру дајем ти и плате „Доле, уљо, прашина је за те! „Хранио те, ал те нисам знао" . . . Па из двора рђу отерао. „Наточимо руменике с нова, „Да се вином спере љага ова!" Па краљ сваком својом руком нас'о Мило краљу, што ј' свој понос спас'о, У срце му нешто драго сиђе, У образе врео нлам униђе: „Јесте чули, дан ми овај мио, „Нисам скоро 'вако срећан био. „Као звз г ке од далеких звона „Чујем песму с вигаих регијона, „Одјек, што се о брегове лама, „Чујем тутањ мора од песама! „ Кад је усуд тол'ку срећу дон'о, „Дајте амо, да повучем звоно!" На се диже у одају ону, Ал јест, глава замагљена клону, Тамо амо тромом ногом шену, Око њега соба се окрену, Деде! Држ' се! . . . На одар се свали, Витези се још тамо дерали, Бадава је викао и звао: Дан га заст'о онде, где је пао. Ето зоре где с истока руди Шта ћеш, краљу, када те пробуди? Сиромах је, да о срећи сања, А ти устај, ето уживања! Весели се, док те младост краси, Вуци звоно, да срећу огласи! . . . Тек јутарњи огрејали плами,

210

220

230