Стражилово

208 СТРАЖИЛОВО Б Р. 13.

и Божене" у „Отаџбини" и писац „Новог доба" у наигем лисгу није једнолице; прво је наиисао Драгутин Ј. Илијћ а друго овога брат Милутин Ј. Илијћ.

Ч И Т У Љ А. — У Вршцу је 17. о. м. после тешка боловап.а у 33. години свог живота преминуо Лаза НанчиЦ вредни тај млади књижевник напг и новинар. Покојник је био ј>одом Вршчанин. На врло је много страна радио, тако је осим свог иовинарског рада гшсао и преводио иесме и приповетке, па и шаљиве ствари. У Јавору а је саопштено већих његових белетристичних радова. Ту су оригинали: „шаљиво-жалосна прича из живота: Бекрије" (1880.), па онда „Двоје сватова у један дан" 11881.), па приповетчица из ђачког живота Један дан мушко" (1882.) и _Мир у ратно доба", приповетка из 1848. године а из живота Јоваиа Стерије Поновића (1885.); преводи: слободно с пољског Шенкјевичева приповетка из малоруског ђачког живота „Младост лудост" (1883.), ..Ожењен или неожењен?" из живота једног руског истражног судије (1882.). Но тим још ни издалека није исцрпљен сав његов књижевни рад. Написао је и издао и неколико засебних дела. Ђаком је међу својим друговима био необично поштован те је био неко време и председник Градачке академијске дружине „Србадије". У Вршцу је од године 1882. до 1885. уређивао лист „Српство". У носледње је време био главни сарадник „Заставе" а донекле је замењивао уредника. У оиште се може за њ рећи, да је сав свој век провео у служби свом роду те сваки иријатељ српске књиге и просвете мора за њим зажалити и кликнути му: Покојна, ти душа и вечан спомен! — У недељу, 8. марта о. г. зави се пољска „ојчизна" и пољски народ у црно. У тај дан се раставила са светом велика душа вернога јој сина до самрти, у тај кобни дан се са светом опростио најпродуктивнији и најомиљенији приноведач, учењак, публицисга пољскога народа, који му беше челенка и пред страним светом. Знамените 1812. године, кад је војска силнога Наполеона газила преко Пољске и Љтве у Русију, склонио се Јан Крашевски, властелин од старе лозе у Долхом крај Гродна, са својом женом Софијом Мањском, склонио се испред војне хуке и буке, у тврде бедеме Варшавске. И ту им се роди син првенац Јосиф Игњат Крашевски 28. јулија. Његово рођење као да иде у корист оној тврдњи, да „велико време рађа велике људе". Детињство је провео на очеву имању Долхом и на Романовом, имању своје прабабе Констанције Новомјејске и бабе Маљске. Прабаба му беше и први учитељ; она му је из рана умела да усади у млађано срце све врлине своје узвишене, племените душе. А поред тога се и сам Јосиф отимао и крадом читао, што му је год дошло до руке. Од 1822. 1829. беше ђагсом у Бјалој, у војводској школи Љубљинској и најзад у Свислочу. У Свислочуму беше пријател, и путовођа проФесор Валицки, који му умеде да омили народни језик, народну историју, да му пробуди љубав према науци. Године 1829. изучава у универзитету у Вилном Филологију, пољску књижевност, нарочито „златно доба" Сигмундово (XVI. век). Већ 1830. написао је дело „Историја пољскога језика", које је остало у тај мах у рукопису. Доцније се њиме натецао за катедру пољскога језика у университету светога Владимира. Дело је признато као најбоље, али се међу тим пољски језик укинуо. У то се десила и буна, у којој је и Крашевски допао ропства, а из кога га је ослободила тетка му Длуска, заузевши се за њега код генералног губернатора кнеза Долкорукога. Нрвенчад његова, с којом је до тада изишао пред публику под псеудонимом Ф. К. Настернака, не стекоше му никакова. гласа. Но тај га први неуспех није збунио, ,он је осећао у себи и снаге и воље, да поради као мрав на просвети свога народа. Од 1833—1840. провео је на свом добру, бавећи се економијом и књижевнопгћу, а у то се доба (1838.) и оженио Софијом Воронича, синовицом примаса пољске краљевине Ј. П. Воронича. Од 1841—1852. уређивао

је са својих имања Грудека и Хубина часопис АЉепаеит, од кога је изишло у Вилном 66 томова; и, осим што је сам уредник морао да пуни стране, имао је још и материјалних неприлика, јер је у последње време лист спао на број испод 100 претплатника. Године 1853. преселио се у Житомир, где га након три године изабраше за почасног куратора тамошње гимназије. Године 1858. обишао је Ђерманију, Италију и Француску. А 1859, примио је у Варшави главну редакцију листа О-аге^а Ро1зка; али због револуцијоних покрета мораде да остави уредништво и да сели за границу, у Дражђане, где је 1870. и 1871. уређивао перијодичан лист „Недељу". Године 1879. прославио је- цео народ пољски педесетгодишњицу његова гсњижевнога рада с неописаним одушевљењем. У Дражђанима га је 1884. задесила велика несрећа, јер ]е уплетен у неку заверу, као бајаги да је издавао тајне немачке војске француским властима. Суд га је осудио на робију, али га доцније пустише под кауцијом, да му се здравље поправи. Болном телу не могаше лека да нађе и смрт га стиже ономадне у Генуји. За 75 година свога живота а 57 година књижевнога рада Крашевски је вредно пратио све, што се дешавало у историји човечанске мисли; радио је на историји, археологији, иконограФији, етнограФији, философији ; нисао је приповетке, романе, лирске песме, епе, комедије, драме; бавио се сликарством, (сам је илустровао неке своје романе), гравирањем, сабирао је колекције, путовао и т. д. По броју својих дела заузима Крашевски мал не прво место међу свима европским писцима. Досад је написао преко 300 дела у више од 500 свезака. Раденост је његова постепено расла, па и у оним годинама, у којима се и најврснији писци обично одмарају на ловорикама. Својим белетристичким радом задао је смртни ударац мајмунисању Француским јромаиима и ударио чврст темељ чистој, народној књижевности. Најбољи су му друштвени романи: „Колеба иза села", „Уљана", „Песник и свет",*) и т. д. Под псеудонимом „Болеславита" издао је читав низ романа, у којима је верно нацртао стање нре и после 1863. године. Од историјских је романа на првом месту „Стара прича", „Л>убоњи л , Браћа, која су устала из мртвих", „Масла.в" и т. д. Но најволео је да бира грађу из XVI. и XVIII. века на пр. „Вгић1", „Седмогодишњи рат" и т. д. Верно јеу њима изнеО оно доба, и немилице шибао мане и ране тадањега пољскога друштва и пољске владавине; а грађу су му за то пружали оригинални извори, којима се при писању служио. Од песама му је најзнатнија поема трилогија „АпаДеЛаз" а од драматских радова: ^Портрет", „Коса и брус", „Трећи мај" и т д. Осим белетристике радио је још с особитим успехом на историји („Вилно од почетка до 1750 г.", „Љтавска од најстаријег времена до 1836 г."), философији („Историја природне ФилосоФије Хеглове", „Претрес философске системе Трентовскога"), археологији („Уметност у Словена нарочито у прехришћанској Пољској и Љтавској" и „Со11ес1иоп 1Сопо§;гарћ1дие Ро1опа18е" и т. д.). У публицистичким му је радовима на првом месту критика, т. ј. његова кореспонденција у разне Пољске листове. Неке је критичке радове издавао у засебним књигама („Студије књижевне", „Нове студије књижевне", „Расправе о књижевности и уметности", „Данте" и т. д.). Као новинар и уредник политичних листова умео је дивним начином да покреће, прати и претреса сва дневна питања. То је у кратко живот великога покојника и неколико мрвица његова рада, јер цео рад његов нити је кадар један човек прегледати нити у једну белешку сместити Морао би се свако задивити, кад би се исписали само наслови од свега, што је он до данас написао. Али поред свега тога нека се не мисли, да су ти радови овлаш рађени, као што бива обично код сувише продуктивних писаца. Крашевски је свуда Крашевски. Својим красним радовима стекао је много части имену словенском у страном свету. Нека му је дичан и светао спомен и у српском народу *) Овај роман Крашевскога изаћиће за који дан у српском преводу Рајковом.

САДРЖАЈ: Краљево звоно. (Наставак.) — Магдалина. Слика из великоварошког живота. Од Милана Савића. — Дум Антон Казали. Од Љ. Томановића. — Пећина иа Руднику. Песма од Војислава. — О кнезу Л!азару. (Наставак.) — Успомена на покојног пријатеља. (Наставак.) — Љстак. Писма Вука СтеФ. Караџића Лукијану Мушицком. XXVI. XXVII. — — Ковчежић. Књижевне белешке. — Читуља. „СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

ОРПСКА ТТТТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИ^А У Н. САДУ.