Стражилово

Б Р. 13.

СТРАЖИЛОВО

207

фији дужан 63 ф. Л\ г . \\ г ., ја би ово дао да се штампа, па би послије морили чекати, али овако не могу, јер ми сваке суб ;те ишту они 63 ф. Сад друго не знам чинити, него ћу у петак или у суботу молити Мусулина, не би он платио, да се ово наштамиа, на да му се послије врати, кад вам та општества плате. Та за бога! Зар ви немате 100 ф. \У. \\ г . да пошљете амо? Или може бити да сте мислили, да ће ово више стати ? Ја не знам, или се шалите или од збиље велите, да ћете ми давати годишњу илату; али ја сам се заиста накањивао, да вам о том пишем. Не могу вам казати, у којој сам ја сад невољи. Вјерујте ми, да на Божић нијесам имао за што купити фунте меса, а камо ли печенице! Мислећи, који је онда дан, и гледајући на ђецу моју, плакао сам као лудо дијете. Све, што се могло нродати или заложити, заложио сам или распродао; сад не знам, шта ћу чинити са женом и с троје нејаке ђеце. Зимно доба а дрва нема! Ја једнако мислим, да сам боље што заслужио. и да ће срамота бити народу српскоме, што ја овако живим. Дајте, шта ми можете дати на годину. Ја знам, да ви мени за сад не можете дати, колико ми треба, али дајте, колико можете: боље је ишта него ништа. Кад се Мнлутин родио, иисали сте ми, да ћете гледати, да му Сервицки даде штинендијум; дајте гледајте сад Сави. коме је настала већ шеста година, и све једнако приноведа о Кра-

љевмЛу Марку, о Милошу ОбилиЛу и о ЂановиИу Страхињи. 0 једној новој несрећи мојој, која ме је управо довела у ово данашње стање, могла би се читава (и у Европи нова) књига написати: о том би се само ми разговарати могли. Дајте помозите, само да зимус не умрем од глади и од зиме, па ћу на нрољеће за навијек бјежати из Беча. Кад би сам имао на мјесец 50 фр. сребра, онда би сам могао (сиротињски) у Бечу ашвити (с оним, што би сам ја од књига још заслужио). Дај помозите, ја сад ја никад. Овђе је Ча Стева с Јустином; ја још нијесам био код њега, али ћу му отићи ово дана. — Мислим, да ће и Грим до неколико дана овђе доћи. Збиља! Ако се нађе новаца, оће ли се ове таблице штамнати у овом истом формату, као што су написане (т. ј. на половини табака — т ЉКо)? Зашто централистима пишете нрезимена на крају са И, а клерикалцима са ч? — Онај Србин, који је овђе сјекао у камену, умрво је управо од сиротиње; он је овђе ишао у школу, па је уз то као самоук сјекао којешта у камену, али боље од ђекоји мајстора. В у к. (На хартијици): Секретара вам овђе иијесам могао наћи, него сам писао у Пешту НашиЦаки, који је сам Словак и ЈХуторан; а може бити, да би то још боље било, да ви пишете Шафарику.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Још лане смо у 24. броју нашег лисга на странама 800. и 801. приказали Грчку граматику проФесора дра Јоваиа Туромана Неки дан пак дође нам до руку немачки часопис 2еИ}8сћг1& |^иг <Ие 08^егге1сћ18сћеп Оутпа816П, што у Бечу иод уредништвом Б. Хартла и К. Шенкла ево већ 38 година излази, и то нам дође до руку друга свеска за ову годину и у њој нађосмо Грчку граматику Туроманову приказану од преводиоца ГБегошева „Горскога вијенда" дра Кирсте-а. Како тај темељити научењак мисли о књизи нашег Туромана, може се видити из првих речи његових, којима уводи оцену. Кирсте вели овако: „Досад се у Србији и по српским гимназијама у Аустрији употребљавале нри учењу грчког језика граматике написане туђим, ионајвише немачким језиком или преводи таквих граматика. Туроманова је књига прва самостална обрада грчког учевног материјала на српском језику и заслужује већ и с тога, да се филолози на њу осврну. Но уз тај више нацијонални интерес придружује се околност, што је иисац по нашем мишљењу на изврстан начин одговорио свом плану, да напише практичну школску књигу и ништа друго. У том бисмо погледу ту књигу обележили као напредак према Курцијусовој граматици, у којој се, као што је познато, налази много нггошта, што за ученика није ни од какве непосредне ирактичне вредности. Упућујем само на силне оне белешке о дијалектима у Курцијусовој граматици, које су код Туромана згодно накнађене са два додатка, што приказују особине Омирског и Иродотског дијалекта. Свуда се указује нрактичан школски човек —." Па онда прелази на поједине примедбе, где се Кирсте ие слаже с Туроманом, а вели, да „ће се радовати,

ако једна или друга примедба наиђе у писца на одзив" те ју Туроман у обзир узме, кад књига дочека друго издање, које Кирсте скоро изгледа. Међу тим иримедбама на једном се месту Кирсте овако изражава : „Као што наука о гласовима и облицима, тако нам и синтакса показује писца као практична и умна школског човека. У главном се држао Курцијуса, у нојединим је стварима пак много штонгга оштрије схватио или преиначио." — Изашла је трећа свеска Грловићеве „8то1;ге". Настављен је у тој свесци уредников „Нрометеј", па онда долази песма Владимира Марјановића „Срце и разум" ; после песме има почетак културно-историјске расправе проФесора Ивана Милчетића под насловом „Глагољаши, особито Крчки, у нрошлости хрватској"; реч је у том почетку те расправе о словенској литургији међу Хрватима, даље о борби за њу од иајдавнијих времена до данас, нарочито на острву Крку и Лчнпињу, и о културној важности те борбе. На реду је даље Ивана Милетића „Чувство и глазба" а за њом „Социјологијска расматрања" дра М. Бишћана, белешке уз дело Макса Нордау а „Сопуеп^опеЛе ^и^еп". Довршен је затим ироФесора Кучере „Спектроскоп". Под „Књижевним објавама" настављен је ириказ Рајнхолдове „СгевсМсћбе (1ег ги8818сћеп ГЛиегаШг". Затим долази т. зв. уметнички разглед и ту је реч о гостовању певачице Фоштремове, малог вијолинисте Печка и певачице Крамбергерове на земаљском позоришту у Загребу, осим тога и о првом приказу најновије Оитаб'-ове драме . ЕгапсШоп". Још има у овом броју опшираи некролог Крашевском па онда и овај број завршују силне занимљиве културне и књижевне „ВНпе У1е8^1-; ту имамо уреднипггво „бто^ге" да известимо о том, да иисац „Прибислава