Стражилово

206

бици. Ова последња чуди се необичној веселости Драгињиној, па пита, шта је узрок томе, и примећујући, да Драгиња често у сандук погледа, долази на ту мнсао, да јој је сандук смешан, на и она му се смеје, колики је, „чини јој се, цео човек могао бн се у њега скрити", па се обе приближују сандуку, да га боље прегледе. Милан се сад од муке почне врпољити и мумлати, тако, да Љубица одмах цикне и побегне, а Драгиња повиче: „Шта се плашиш?" Љубица : Има неког! Драгиња : Ваљда није враг у врећи! ? Мора да је пацов геакви! Љубица: Може бити — ал од већи'! Милан (провирујући). Шта сам већ и пацов постао ?!.. и имена већ ми кроји! Јесам пацов! Штета само, што се пацов мачке боји! За тим Драгиња ублажи Љубичин страх, те обе певају код сандука једну песму о тици у кавезу, која се оног јадника у сандуку тиче, и у коју Милан у место рефрена жалосно-смешним примедбама упада, јављајући се кад и кад из сандука. У идућој појави (трећој) долази Иван у кућу Љубичину, да се с њом по што по то састане, и топећи се у љубавном монологу примети, да му на сусрет долази једна женска, па и не сумњајући, да то може

ко други бити осим Љубице, обори очи земљи, и не дижући их одатле, клекне пред мајку, јер то нико други није био него мајка. У тако скрушеном ноложају почне јој своју љубав изјављивати, и то тако ватрено, да се мајка, која је пред њим застала, исго тако разнежи и скоро истоии од љубави. Иван је у један мах погледи, и сав се скамени, али из те коже никуда, јер мајка, разнежена, почиње садњему„курисати", и не да Ивану ни ока отворити, док се на послетку Иван за невољу с њом и љубити почне. Пољупци су већ у највећем јеку били, кад Милан, не могавши више ову бруку трпити, скочи из сандука. Већ је скоро русвај готов, али ево ти из друге собе досетљиве Драгиње, која читаву ствар разјашњава, као да је Иван ишао на то, да мајчино срце умилостиви, и на тај начии за себе и Љубицу благослов изнуди, на што се Милан уталожи, а и мајка, да само из теснаца изиђе, благослов даје. Сад Иван свезује Милана и Драгињу, и тако се глума са онштом женидбом свршује. Саопштили смо садржај целог овог комадића с тога, пгго смо хтели да покажемо, каква се вештина у Кости још као у ђаку показивала, вештина у погледу стварања заплета и комичних ситуација. (Наставиће се.)

е т а

ПИСМА ВУКА ОТЕФ, КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦК0М. ИЗНОСИ НА ЈАВНОСТ МИЛИВОЛЕ К. БРАНКОВИЋ.

XXVI. Пречесњејши Господине, високопочитајемипријатељу! Ирије мјесец дана одговорио сам вам на нисмо ваше од 9. октомврија. Од Г. Илијћа учитеља Карловачкога примићете Забавнике и једну ЊемачкоСрнску Граматику, и једне огледе светога иисма на Сјјиском језику. Писали сте ми, да вам пошљем и пјесме, но не знам, или сте ради Сриске пјесме (у оригиналу) или иревод (Уо1кк1 |С (1ег <1ег 8егћеп); зато вам и нијесам могао сад послати. Како ми пишете, Сриске вам могу пдма послати, а Њемачке засад пе могу, док не пошљете 2 1'. 40 кг. С. М. У Пешти се штампају НосћиеАШеДег <1ег 8егђеп, о којима вам шиљем објављеније. Гледајте да скуиите доста прекуиитеља. Новце послати и књиге добити можете или преко мене, или пишите управо у Пешту. Шта велите за мој Забавник? Али управо да

ми кажете. За годину 1827. молим и вас, да ми што дате (ако да бог здравље!). Г. Коиитар поздравља вас љубезно. Од мене молим поздравите Гдина архимандрита Рајачића и Гдина 'Гркуљу. С истиним високопочитанијем јесам Ваш нокорни слуга Вук Стеф. Караџић. У Вечу 16. (28.) Нојемвр. 1825. XXVII. У Бечу 29. Декемвр. 1825. Високопочитајеми пријатељу! Три сам ваша писма примио (од 30. Нојемврија и 14. и 21. Декемврија). Но не знам, шта ћу вам одговорити на друго нисмо, у коме сте ми послали ово за штампање. Ово све четворо не вјерујем да ће стати 100 ф. Ж. Ж. ; но опет за новцима стоји! С Тирком сам био два пута, али се опет нијесам могао наканити да му говорим, јер сам му дужан млого још од штамиања рјечника; да нијесам у тиногра-