Стражилово

240

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 15.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. — 150. свеска Народне библијотеке браће Јовановића доноси у преводу с руског нриповетку Ивана Тур-гењева под насловом „Привиђења". — Изишао је Крашевскога „Песник и свет" у лепом преводу и укусном издању Рајковом. Штампан је у штампарији Арсе Пајевића. Преводилац је иапред читавих двадесет страна написао о животу и раду Крашевскога и ту је при крају саопштен одломак из одговора славнога тог писца на замерке, што су неки у своје време замерили „Песнику и свету . Читаоци нашег листа знају, да је Рајко вешт преводилац; уверили се преклане из Шенкјевичеве дрте „Из паметара познањског учитеља" и лане из „Цртица угљена" од истог писца, које је млади преводилац за наш лист иревео. Не треба ваљда изрично да спомињемо, да су и стихови у овом преводу „Песника и света" лаки и течни. Штета само, што многе штампарске погрешке — без тих већ код нас не може бити књиге! — заустављају човека а превод би се иначе читао дивота. До 38 „важнијих" погрешака исправљено је на крају књиге. — Управа Београдског народног позоришта издала је „Преглед за годину 1886*'. На челу тој књизи као увод има диван чланак Милорада П. Шапчанина „Појезија и данашње доба", па онда долази „Поглед на репертоар" од драматурга Милована Ђ. Глишића. Затим је саоптен позоришни паметар од год. 1835. до краја 1886.; то су врло важне и знамените белешке. Назначени су после тога чланови управе Београдског позоришта и глумци и глумице. Ту је уза сваког глумца и глумицу читав национал њихов и мала историја рада им глумачког. Опширно се може затим читати, како је протокло оно књижевно вече у очи св Саве ове године, на којем је проглашена награда „Немањи". После тога је регистрован сав репертоар по азбучном реду српских наслова, најпре оригинали (и прераде) па онда преводи, које је године који комад први пут приказан и колико је пута досад свега прешао преко Београдске позорнице (Милорада 11. Шапчанина „Госпођица као сељанка". Милугина Ј. Илијћа „Ново доба" и Бранислава Ђ. Нушића „Народни посланик" нису приказани ниједаред а стоје у регистру; уз Округићеву пак „Шокицу" нема назначено, да је ириказана лане 5. Јунија. В. 24. број нашег листа од прошле године на страни 800.); наслови превода још су осим тога регистровани заједно са насловима тих комада у оригиналу. На крају су азбучним редом пописани изворни писци и њихови комади а иза њих преводиоци са преведеним глумама. — Г. Манојло Грбић, проФесор и катихета у српској учитељској школи у Горњем Карловцу, пише „Историју владичанства горњо-карловачког", која ће за годину дана бити готова. Дело се пише на темељу изврсних списа и споменика, иобраиих из архиве плашчанске, гомирске и политичке власти, из земаљских законика и повесничара домаћих и страних. — У 63., 65. и 70. броју „Видела" у лиску изашао је „Приложак српској синтакси" од Светислава Вуловића, у којем према Андри Николићу брани 46. и 61. стих народне

песме „Огњена Марија у паклу", који у последњем издању Вукових песама гласе друкчије него у новом државном издању. Том приликом Вуловић као члан редакцијског одбора у издању Вукових дела правда и оне силне штампарске погрешке, које се увукле „поред све највеће и најсавесније пажње редакцијске. Напослетку вели: „Нашој журналистици биће и утеха и заслуга, ако у идућим књигама Вукових дела ова штета буде много мања или ако је никако не буде." Ми на то велимо: Право би и било! — Мирослав Цугшверт, учитељ у Загребу, моли свештенике, учитеље па и остале родољубе у Хрватској, Славонији, Далмацији, Бо -ни, Херцеговини, Србији и Црној Гори, да му до конца Јулија о. г. било иисано латиницом било ћирилицом из свога краја пошаљу у чисту наречју онога краја, како народ говори, но могућности коју песмицу, приповечицу, бајку, причу или дијалог, пословицу или загонетку. Свега нека је највише за једну или две стране велике осмине. Нека се тачно означи крај, где се то говори, а мање познате речи нека се протумаче; по могућству нека се означи нагласак бар дугих и кратких вокала. Имена сваког, ко му што пошаље, нека се разговетно испишу, јер ће се у књизи пггампати. Ову молбу износи Цугшверт по други иут, (в. 24. број нашега листа од прошле године стр. 797. под „Харгес1ак") јер му се једва неколико њих одазвали. Ми је препоручујемо. — Ксавер Шандор-Тоал ски, један од најбољих, а понајвреднији хрватски приповедач, почео је ове године у 15. бр. У1епса, опет канда повећу приповетку, „Јанко Бориславић''. Јака је страна приповедачкога његова дара, што у својим приповеткама уме да вешто уплеће сувремене прилике хрватског друштвеног живота у своје идеје. Тако у ланском увенчаном свом роману: „У ноћи", па, судећи по почетку, ево и у овом. — По руском закону престаје након 50 година после пишчеве смрти право ауторско. Тако постадоше 25. јануара о. г. дела Пушкинова општа својина народа руског. Издавач „Новога Времена", Суварин, приредио је одмах издање у 15.000 примерака, дакле у 150.000 свезака. Нрвог дана продано је 10.000 иримерака у самом Петрограду; остали део по губернијама. Народ је тако наваљивао на дућан, да га је разорио, и једва је полиција могла да уведе ред. — У Берлину излазиће међународне новине за трговину и индустрију „Бег ХУеШпагМ". Уредници су Мајер и Билиц. Те новине излазиће четир пута месечно; двапут на немачком а по једанпут на енглеском и Француском језику. — Овог летњег течаја предаваће проФ. Лескин на Лајпцишком свеучилишту: граматику старо-бугарског (црквенословенског) језика (по својој књизи о старо-бугарском језику, 2. издање у Вајмару 1886); веџбање у читању старо-бугарских споменика; историју старо-ческе књижевности; о литавском народном песништву. — Шерова општа историја књижевности излази у 7. издању. До сад јеизашла ирва свеска, код Конради-а у Штутгарту, цена је тој свесци 60 нов.

САДРЖАЈ: Краљево звоно. (Наставак.) — Песма. Црта из сеоскога живота. (Свршетак.) — Дум Антон Казали. (Свр-. шетак.) — О кнезу Л^азару. (Наставак.) — Успомена на покојног пријатеља. (Наставак.) — Наше гимназије. Од Јована Туромана. — Љсгак. Писма Вука СтеФ. Караџића Лукијану Мушицком. XXVIII. — Ковчежић. Позориште и уметност. — Књижевне белешке. „СТРАЖМОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИКА У Н. САДУ.