Стражилово

Б Р. 16.

Из репертоара Београдског позоришта дознајемо, да је Цветић превео 1871. год. шаљиву сцену: „Нема је", коју је написао А. Винтерфелд, а 1872. год. драмску гаалу у једном чину : .. Само не говорити", коју је по француском прерадио Е. Ф. Стикс. Поменути рад истина губи се пред „Немањом", али нпм доказује, да је Цкетић и пре „Немаље" био човек од пера. Кад сам се последњих дана разговарао са Цветићем, тако ми је живо причао о задрузи у бившој Ерајини, да ми се чини, да Цветић не би био мањи приповедач, но што је драмски писац. Својим „Немањом" писац је пожео славу, какву је мало који српски књижевник доживио. Да не на-

брајам многобројне венце, овације, поздраве и честитања из Србије и са страие, напоменућу само признања са највишег места у Србији: Њ. В. краљ Милан одликовао је Цветића орденом светог Саве, а Њ. В. краљица Наталија послала му је велик венац од природног цвећа. Ове године Милош Цветић навршује и двадесетпет година свога глумовања, али његов јубилеј нико тако не ће овековечити, као што га је сам Цветић овековечио својим „Немањом". Честитајући Цветићу двадесетпетгодишњицу глумовања, желимо му да за дуго време краси и дичи нашу позорницу, а да не пусти „Немању", да дуго чека на свог друга. У Београду. д ан . А. Живаљевић.

КРАЉЕВО ЗВ0Н0.

€П ЕВАО

ака душа блага, чиста, И толика ратна срећа Не умекша старца краља, Обузе га мрзост већа. Гвао се с несрећама, Поднети је знао много, Ал поразу срамотноме Оглугаит' се није мог'о: Једак пита дворску свиту: „Како ћемо спрати срама „Од човека, који уме „Победити себе сама? „Светујте ме, каж,ите ми, „Шта да чиним, кад и како?" А на то ће све дворанство: „Световати ту је лако : „Што је добар и племенит „То је замка, тако бива, „Кад се завист и превара „У дубини дугае скрива. „Чувај нам се, господару, „Ти знага, гато су лије праве; „Данас с тобом слатко, глатко, „А већ сутра — круну с главе" Владаоце тако лове, Тако лажан савет збори. А гата ли је народ рек'о? Народ јога је црњи, гори! Та он радо поиграва, Како му се „озго" свира: Нек се зове новац само, А за ков му не разбира.

ио р. х. СТОДАРУ М И Л 0 Р А Д П. Ш А П Ч А Н И Н.

(Наставак.)

920

930

940

950

Цела земља листом уста, Сви ће с краљем у бој ићи, Још до јуче страх и трепет А гле данас — Обилићи! Па се куну живим Богом: Да суседа краља свале, Да му русу главу скину 11 конаке да попале! Кад зет-краљу стигли гласи Племенитим гневом плану: „Хај, чекајте, платићете ,,'Гу лаж гнусну и обману! „Мрско вам је веледушје, „Е, бићемо груди ужих, „Потећемо мач и огањ „Па шта коме срећа пружи! „Презирете љубав чисту, „Победилац што је даје, „Сад сам за вас страх и трепет, „Милост од сад — у Бога је. „Кад сте с' на ме дићи смели, „Знате л', шта вам Господ вели? „Дигну л' на те мача људи „Мач и њима нека суди!" И онет се подигоше Да се бију, да се кобе К'о облаци, пуни града, Сретоше се војске обе. Стари краљ је под шатором, Сто гневова у њ се стаче,

960

970

980