Стражилово

248

СТРАЖИЛОВО

Б р . 16.

призивом „ Хорват ", кој бијаше баном већ почетком год. 1376. те хтједе редовником босанским саградити самостан у Печујској бискупији." А ваљда знате, где се налазида та бановина Мачванска, и где је „Бап Мабте јтао втоје 8Је1о", или ако то баш не знате, а оно бар знате, да сјело тога Мачванскога бана није било „опс1је, §т1је 1е21 <1апа8 Масоуо, в оуе в1;гапе 8ауе, тес1ји 8ауот 1 Бопјот, пе<1а1еко ос1 Рећчпје 1 КовЦјтсе", као што је некад а наиме г. 1861. подђакон Иван Крст. Ткалчић у Хрватској Повјестници на стр. 80. у ноти мислио; и даље ваљда знате, иротив котп су ти силни Мачвански банови од г. 1351,—1380. на оном важном прикрајку државе хрватске и угарске стражу стражили? И има ли места, и може ли имати места Лазар у Посављу, где Андрија Лацковић од г. 1351.—1356. а Никола Горјански од 1356.—1374. стражу стражи ? Што сте занемили, што сад не вичете: живио г. Фрањо Рачки? Ја само запитах, зашто сад не вичете: Живио г. Рачки? — а оно се са свију страна онет заори: Живио г. Рачки! Живио заточник хрватски! Слава првом председнику југославенске академије! Свет виче: „Слава првом председнику југославенске академије! Живио први историк на словенском југу! Живио г. др. Рачки!" А Рачки у далеком Загребу, у усамљеном кантолу Загребачком чује ту вику, то урнебесно живио, чује и слуша, па само је развукао усне те се смеши. Биди се, да му је мило, па се смеши и осмејкује, као што се госнода, господа с инфулом умеју у таквим приликама милостиво смешкати и осмејкивати, као што то већ и наши „попи" Светозари знају, како се милокрвно умеју велика господа та на ноклоне или наклоне мале но часне господе наше смешити и осмејкивати. А г. Панта? Шта ради и шта вели г. Панта? Г. Панта је снужден и као утучен, те се једнако каје због оне „несмислене" потворе на кнеза Лазара, но ипак није му право, што је тај свет, тај „рго1апит уи1§ш" тако узаврео, те свеједнако виче: „Живио Рачки, зкивио први наш историк!" Но најпосле, шта ће? И г. Панта је човек, и уљудан човек, па кад се мало размислио, отвори и он благоглаголива уста, те и он, ако не баш онако јасно и масно, као г. Бан, а оно кроз и преко зуба и језика превали: Живио велики патријота међу белим Хрватима! Живио Фрања Рачки!" Е, па кад и г. Панта каже: живио Рачки, и кад се и Панта придружио браћи својој те и он с њом тихо покликује: Живио Рачки! онда зашто ја сам да стојим као заливен, да ћутим? Та ја се никад нисам цепао од своје браће и ревео на страну! За-

п1то да се само ја једини бринем и печалим? Куд сви Турци ... И ја дакле велим: Живио г. Рачки! Живио и Бог га поживио и да Бог да, да долшви Матузалев век! Мало има Рачких и у многобројнијих и у напреднијих народа; ми бар равнога му немамо, и такви се људи не рађају тако често, људи таквога ума, таквога погледа и угледа. Рачки, хрватски Рачки нема заиста такмаца међу Рашанима и међу Поморављанима Живио дакле г. Рачки! И то моје живио! није оно усиљено, оно Пантино преко зуба живио! већ живио! од срца и из срца. Али покрај свега тога ја нећу да отпасујем свога мача и да бацам у траву свога буздована, већ вам довикујем: Ево мене и ето вам рата с Турцима, с турско-грчким писцем Лаоником и с његовим заточником, с попом дели-попом из Загреба! Но прво с ноном дели-попом са каптола па онда с Грком Лаоником из Атине. Дакле на посао, на транџирање! И молим вас лепо, да ме у послу мом: у разбирању онога, што је сабрано, у расплетању онога, што је сплетеко, у растопљивању онога, што је сливено, не прекидате ни усклицима ни запиткивањима, већ ме оставите на миру и будите мирни, макар вам срце пуцало од жалости. Реченица већ толико пута поменута гласи: „Напокон постави цар Степан иаместником и главаром у Подунављу и Посављу Лазара и Вука Бранковића" и то вели г. Рачки по Лаонику и цитира стр. 29. Лаоникове турско-грчке историје. Но на дотичном месту у Лаонику нема Посавља. Нема га ни у латинском преводу доле ни у грчком тексту горе; Лаоник зна само за Подунавље. Посавље је дакле додао или уметнуо сам г. Рачки. А да ли је он имао каквог разлога, што је додао или уметнуо Посавље, или је он то може бити из самог Лаоника извео, то није питање и то се мене сада ни најмање не тиче овде, где ја хоћу само да конштатујем то, да Лаоник, на кога се позвао г. Рачки, не каже, да је цар Степан поставио Лазара намесником и у Посављу и да је Посавље додао или поклонио Лазару г. Рачки а не цар Степан; додао му Посавље а оставио Андрију Лацковића, хрватскоугарског бана у бановини Мачванској, да од год. 1351.—1356. стражу стражи на прикрајку том хрв. угар. државе. У поменутој реченици вели г. Рачки: „наиокон (а зна се већ ко је поставио и зашто је поставио) у Подунављу и Посављу Лазара и Вука Бранковића." Тако вели г. Рачки по Лаонику; но Лаоник не каже баш тако но мало друкчије, а наиме Лаоник каже: Подунавље доби Вук Лазар, син Бранков, или Вук Лазар Бранковић. Лаоник није био за дуализам