Стражилово

272

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 17.

ш

КЊИЖЕБНЕ БЕЈГЕШКЕ — Милош Цветић јавља, да је дао у штампу свог „Немању" па позивље на претплату. Књига ће изнети до 10 табака велике осмине а биће готова најдаље до конп;а Маја о. г. Цена ће јој бити 75 новчића. Претплату ваља слати писцу у Београд. Скупљачима даје писац десету књигу — Архимандрит Никодим Милаш јавља, да је одлучио по други пут издати своју књигу под насловом: „Словенски апостоли Кирил и Методије и истина православљ а", коју је пре пет година издао први пут # Па како се од онога доба све јаче развија деловање римске пропаганде односно православне цркве, које деловање у новије доба потпомажу и три руска иисца: Соловјев, Астромов и Асташков, а оштрога израза оно налази, осим књига ових Руса, особито у Кеуие с1е 1' ^Нзе #гесс|ие-ише, то је писац додао пређашњој књизи преглед и оцену тога деловања пропаганде за последњих пет година, те ће усљед тога ово издање бити не само ново и поправљено, него и умножено. Цена је књизи пет динара (или 2 Фор. а. вр.). На девет наручених књига даје се десета на дар, а књижарима обични рабат. — У Бечком листу „Кеие Еге1е Ргеззе" у броју од 28. (16.) марта о. г. прештампано је из књижевно-педагошког летописа. прве задруге за школске насеобине песма мезимице нашег краља надвојвоткиње Марије Валерије, под насловом „1)ег јип§;е ЗЈћет". Ту је песму дивно превео и у лиску „Гласа Црногорца" у броју 13. од ове године саопштио наш Лаза Костић. Под превод није додуше потписпн преводилац, али се Лазе Костића стихови познају одмах. Песму ту надвојвоткињину ставио је Вилх. Хајзер за један глас, да се пева уз пратњу гласовирску и саопштио је ту своју композицију у 7. броју листа „^еие Мимк-Хед^ип^" од ове године. На Хајзерову се мелодију врло згодно даје певати и српски превод, јер је стих у српском преводу истог метра, којега и у немачком изворнику. — Земаљски музеј у Сарајеву обогаћен је с три књиге из 16. века. — Чески земаљски сабор одобрио је 3000 Фор. на истраживање ватиканског архива у Риму. — У оставини Крашевског нађене су неке приповетке, за тим историја пољског позоришта, — културна историја Пољске и још' нека писма. — Накладом Ј. Г. Коте у Стутгарту изашло је светковинско издање песама и драма Уландових. Као увод има неких 15 страна о животу и делима тог немачког песника. У збирци су тој најпре лирске песме, па онда родољубне, епиграми, сонети, октаве и глосе и драмски спевови; напослетку онда баладе и романце, четири старо-Француска спева и „Фортунат и његови синови". Са свим на крају су дванаест

песама из оставштине песникове и две драме: „Ернст, херцег Швапски", и „Лудвик Баварац". — У 3. и 4. (заједничкој) свесци ХеЈ^зсћпЛ ЈРиг уег§;1 ^1Лега{;иг§'е8сМсћ1зе о. г. приказао је Вилхелм Волнер Н> егушев Горски Вијенацу немачком преводу Ј. К и рс т е а, који је, као што је познато, угледао света прошле године. Рекавши у кратко, шта је спев тај у нашој књижевности, надовезује ове речи: „Да ли спев тај у преводу може улити Немцу читаоцу слично интересовање као оригинал јужним Словенима, (а тек то је намера са сваким преводом), друго је питање. Руку на срце, ја не верујем. Г1реводилац је тому најмање крив; он је учинио, што је могао. Језик добро познаје, пише добро немачки, а познато је, да се у преводима немачкима са словенских језика иначе по правилу употребљава неки идиом, који тек мање или више подсећа на немачки језик. У његову преводу нема погрешака; по гдегде се могао простијим изразом и боље приближити оригиналу. Али биће, да то није, с тога, што је мислио, да му ваља очувати оригинални метар, па као да се тај не да у немачком добро одржати". Док тако приказивач одаје преводиоцу свако признање, изражава се даље још јасније о самом делу. Нас се за цело мора тицати, да знамо, како немачка' критика прима дело, које у нас тако одлично место заузима. Да ли га је Волнер ираведно оценио, то је, сад опет можемо ми рећи, „друго питање". Но ево његових речи: „Ако Немац читалац ипак не ће наћи много сласти (он каже О-езсћшаск) у спеву, то је прво с тога, што садржај није такав, да изазове у њега више интереса. Ослобођење Црне Горе, ма колико да вреди за народе на Балкану, само по себи девета је брига (#1е1сћ|>;иШ^) западном Јевропљанину. Интерес према томе могао би се пробудити, да је песник из свога градива хтео и могао да сагради какву занимљиву (ет раскеп(1е8) драму. Али то овде није. Спев је тако недраматичан, као што само може бити: то су диалогизиране сцеие без свезе, без радње. Па онда рамље са ненародним елементима. Коло пева, на прилику, о ГПпартанцима, Римљанима, Сцеволи, Леониди, Тартару и т. д. Најпосле Немац читалац не може имати никаквога ту интереса према особама, јер, као што је то најобичније, не познаје историју ни народни еп јужних Словена: за њега су имена, код којих у Србина срце жешће ваигра, јер их зна из песама свога народа, за њега су та имена пуста, не изузимајући ни самога кнеза владику, који ту држи дугачке монологе и говоре, а ништа не ради. У кратко, Ја мислим, да немачки читаоци не могу имати смисла за оваЈ спев". — У Дондону је установљена велика школа за новинаре, у којој се млади људи могу изобразити у писању чланака, извештаја, у стенограФији, дописивању и у уметничкој и драмској критици.

САДРЖАЈ: Краљево звоно. (Наставак.) — Аница. Слика из великоварошког живота. Од Милана Савића. — Фантазија у ноћи. Песма од ВоЈ*ислава. — Агитатор. Роман из словеначког живота. Написао Јанко Крсник. — Осамљени паћеник. Песма Вл. М. Јовановића. — О кнезу ЈЕазару. (Наставак.) — Наше гимназије. (Наставак.) — Бранич српскога ј *езика. (Наставак.) — Ковчежић. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПОКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА У Н. САДУ.