Стражилово
284
СТРАЖИЛОВО
Б р. 18.
жете, госпођо, замислити смех, који настаде! Смејао се до душе и Недељко, али му се видило по лицу, да му није баш најмилије. Спустио је главу, развукао усне, али изгледаше, да ће му преко усана прећи: „откуд да баш ја будем те среће!" Почесмо им сви честитати. Отпочеше се сватовске песме, док не би готова попара, и тада се оканусмо и сватова и песама и све мисли и жеље беху усредсређене у маленом котлићу. У веселом су расположењу пролазиле, госпођо. оне вечери, но признајем, да смо сви желили, да до године зимње вечери проводимо код своје куће, али да српске околности буду боље, те да поред личног весеља буде и народно весеље.
13. дедембра ноћу, изненада, стиже наредба, да у јутру будемо спремни да одемо из Понора. Маршрута је била: да 14. дедембра преноћимо у Ак-Паланци, 15. и 16. децембра да пробавимо на путу у Ниш и у самом Нишу, а 17. децембра да се кренемо жељезницом сваки својој кући. Требао бих сада да ређам какве стихове, па да вам покажем, како се обрадовасмо. Али узалуд су ту и стихови и ма што друго, перо је врло слабо, да.вам опише оне осећаје, који беху тада у нас, на за то нећу то ни покушавати, него остављам, госпођо, вама, да представите сами себи нашу радост. Ваш
->т<~
ПИСМА ВУКА СТЕФ. КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ. ИЗНОСИ НА ЈАВИОСТ МИЛИВОЈЕ К. ВРАНКОВИИ.
XXIX. Љубезни пријатељу! Ви сте без сумње још ономадашње поште морали глас примити, да вас је цар наименовао владиком Карлштадским. Ја вам то честитам од свег срца, и желим вам, да и митрополит српски скоро постанете, и дуго и дуго на славу и на ползу народа српскога да митрополитујете. Ја сам овај весели глас чуо још у петак у вече, али вам нијесам могао писати, јер је било доцкан. Синоћ сам код бијелога курјака (у бирцузу) вечерао с Копитаром и с Офратом 'Ормајером (аустријским државним историографом), и пили смо за ваше здравље. 'Ормајер је читао тужбу противу вас, и вашу обрану, и Частевино мњеније о томе. За тужбу каже, да је аодла; за обрану, да је §апи, а за Частевино мњеније, да је добро врло по вас. Ја сам му казао, да је Ч. С. ваш непријатељ, али ту није могао друкчије чинити, будући да се тиче цијелога чина. 'Ормајер каже, да ће цар скоро и друге владике наименовати, а вас је само зато најприје наименовао, да вам учини удовлетвореније, што су вас непријатељи у Рватској неараведно гонили и тужили ! Дакле „нам 6 изт.молсбн ", са свију страна! Сад само да вам бог подржи дуговјечно здравље и ону стару ревност у срцу пак онда свијет да види, шта ћемо радити. Ја се надам, да ћете ми послати оно 30 пјесама. Ја зато велим, да ову четврту књигу посветим Гриму, јер је он највише наше пјесме Европи препоручио, и још нам сила може учинити. Прошавше године рецензирајући Талфијин нревод наши пјесама на ње-
мачки језик каже (између осталога), да Евроиа иослије Омирови стихова ништа не може иоказати, што би нас тако могло иоу чити о иостан>у еиическе иоезије, као народне сриске ијесме итд. А ја ћу за вас пету а за Копитара шесту књигу скупити, за три мјесеца у самој вашој епархији. А најпослије можемо и овако учинити: да не штампам сад ни четврте књиге, него, како вас завладиче, и ја будем готов с мојом Даницом за 1828. годину, да дођем к вама, да купим ијесме, пак у један пут опе/г да издам три књиге, и онда ћу моћи казати, да сам ји све с вашом номоћу скупио и издао. Шта велите о том? Имате ли онаки лијеп квартир да ми дате, као у Шишатовцу што сам имао ? А Ча Стеве се онда нећете бојати. Моја фамилија овђе с пензијом може ласно живити, а мени самоме млого неће требати тамо. Збиља! Колико оно ви рекосте мени дати на годину? 0 Сербианки Симе Милутиновића не ћедосте ми ништа писати; а до сад може бити да вам је тамо дошао и списатељ њезин. Да је он више од пола луд, ја сам то видео још из његови писама, што ми је писао из Лшшске; али да је још уз то и рђав човек, то нијесам могао мислити. Знајући ја, у каквој је он биједи и невољи у Липисци, замолим се зимус још с неким пријатељима у Србији Гдару Милошу, да би му се помогло; на то Милош заповједи мени, да му ја пишем да дође у Србију њему за писара, а он ће потом дуг његов у Липисци сав исплатити. Прешавши ја из Бијограда у Земун, нишем му тако. Он с ониммојим писмом отиде Талфијину оцу у'Алу, те у име тога пута узајми 60 талира, по том писмо