Стражилово

280

СТРАЖИЛОВО

Б р . 18.

и удружили, да скрхају Вукашина и Угљешу, те придобивши на своју страну Уроша обећањем, да ће му дати све што од њих двојице отму, с војском ударили на поменуту браћу, која их дочека на Косову — и како се кнез Лазар повукао или побегао са својом војском и не упустивши се у бој, Никола пак остао и побио се с њима но бивши побеђеи једва главу изнео, а дар Урош жив ухваћен и у Рашку одведен и мало после од Вукашина убијен био", то се казивање то Орбиново не може никаквом сведоџбом из сувремених извора потврдити те као казивање позног писца остаће и надаље само прича, с којом се ладан и трезвен историк служити не сме; јер ако је и било каквог ратног сукоба између Вукашина и Угљеше с једне и цара Уроша с Лазарем и Николом с друге стране, тешко да се то збило онако, као што Орбини прича и приповеда. Бар што се цара Уроша тиче, зна се сада, да нити је Вукашин ухватио сринутог с престола Уроша, нити гаје убио он или брат његов Угљеша. Пре ћебитиистина, да је краљ Вукашин са својим братом Угљешом напао на кнеза Лазара, који је Уроша царем признавао и стајао уза њ, напао и пао с војском на поље Косово, али не могао ни Лазара савладати ни цара Уроша жива ухватити. Ја кажем: напао на кнеза Лазара, јер тешко се може веровати, да је Никола ратни друг Лазару био. ЛукаревиЛ помиње на стр. 62 , како је Никола Алтоманов после смрти свога стрица кнеза Војислава Војиновића (ј- 1366.) заузео његову државу и одмах стао узнемиривати Дубровачке трговце и нападати на котаре Дубровачке и тражити од Дубровчана српски доходак (трибут), који су они све једнако цару Урошу шиљали, — и како се због тога Дубровчани жалили и тужили цару Урошу „арро Д срт1е 1<ашго Веаро!; поп гев^ауа с11 ^аге ШШта 1>иоп оШсш рег Н В,аи8е1 согпго N1со1о." И то је све, што је Лукаревић до смрти цара Уроша односно до г. 1371. о Лазару забележио. У почетку овог II. одсека расправе о кнезу Лазару ставио сам себи питање: где је боравио и шта је радио кнез Лазар од 1355. до 1371. год.? па шта да на крају тога II. одсека у кратко одговорим на то питање, какав је резултат овог дугог и мучног расправљања? Шта је при овом претресивању, нросејавању и превејавању остало у ситу и решету и на лопати? Стид ме је, зазор ми је, читаоцу, кога сам тако мучио и баш намучио, погледати у очи и спустити очи доле и рећи му: да ја не знам, како да од-

говорим на напред стављено и овде поновљено питање. Но зашто да се стидим и од чега да зазирем ја? Та ја нисам морао ни расправљати о кнезу Лазару. Но и ако сам хтео и почео расправљати о кнезу Лазару, нисам морао питати и сам себи питања стављати. Али кад сам већ запитао: шта је радио и где је боравио кнез Лазар од смрти цара Степана до смрти цара Уроша, треба и дужност ми је, да на то питање одговорим. Кад дакле морам на то питање одговорити, то одговор мој гласи: да ја не знам, ни где се управо бавио, ни шта је управо радио за то време кнез Лазар. Ја то не знам и откуд да ја у XIX. веку знам то, кад нити у нашим нити у страним изворима повесничким, до којих ја могох доћи, нисам нашао сигурних података, да бих на основу таких, колико толико сигурних података могао одговорити на горестављено питање. Као тто рекох, ја не знам, али мислим и домишљам се, да се Лазар и после год. 1362, бавио на двору цара Уроша неко време и све до преврата у српској царевини год. 1366. док се год није деспот Вукашин одметнуо од цара и дрзнув на краљевство закраљио се и краљем се прогласио у Призрену и Призренској области, у Полошкој области, у Скопској хори, и Поречу и Кичеву и Ирилипској области и може бити и у Охриду и Охридској области; а жупани зетски Балшићи (Багопез тагШтае 8с1ауотае) такођер се одметли и иостали ребели цару Урошу; а Никола жупан, синовац Војислава Војиновића, кога цар Урош ирије своје женидбе братом својим назива, господар у Руднику и Рудничкој области у Ужицама и Ужичкој области и у Сеницама заузевши стричеве земље (део Хума, Требиње, Конавље и Драчевицу) осамовољио се и не хтео слушати цара Уроша, а да се тада и кнез Лазар вратио у отачаство своје, и на баштине своје, које су му потврдиЛи и умножили оба цара, којима је он веран био и веран цару Урошу до смрти његове остао, и да је кнез Лазар оплакао и саранио цара Уроша посред српске земље на пољу Косову на измаку год. 1371. Од год. 1366. до год 1371. спала је царевина српска на државу кнеза Лазара и може бити на државу деце Бранка Младеновића а друго је све било отпало од српске царевине, док се са смрћу цара Уроша ни.је и она сасвим угасила „оставив коначну жалост земљи српској". *ће се.)

V ју АХАГуГХ ЧЗХ^/1/1/1-' 1Д г V-