Стражилово

300

0 КЕЕЗУ РАСПРАВЛ.А (Наеа III. У битци иа Марици нестало је и краља 1!укашина и брата му деспота Угљеше, а и племе српске господе у седмом роду илити колену с Урошем царем „1!01Ш|ћ прпгетк" (1371. г.) те се пита, ко је од нове господе илити од оних, који се за владе цара Уроша загосподили, иосле смрти Урошеве остао у животу и господству своме? Остали су: 1. Богдан, брат деспота Оливера. 2. Синови Дејана Жарковића: деспот Драгаш и брат му Константин с мајком својом, срнском царицом Евдокијом. 3. Краљевићи или синови краља Вукашина: Марко, Андрија и Дмитар. 4. Цар Симеун (Синиша) Иалеолог или његови синови. 5. Зет Симеунов а син Кесара Прељуба, деспот Тома Прељубовић. 6. Деца деспота Комнина у Авлони, Канини и Арбанашком Биограду. 7. Балшићи у Зети. 8. Жупан Никола Алтомановик 9. Вук Бранковић. 10. Кнез Лазар. Ситнију господу нећу овде ни да помињем. Скоро о свеколикој тој господи писао је по Византинцима и по Орбину и Лукаревићу и Левенклау-у Карло Дифрен (Диканж) у свом делу „&лпИае БуиапЉае", из којег је део, који се нас тиче, прештампао и приумножио Саски и г. 1746. у Пожуну издао под насловом: СагоК <3лх Ггевпе, Ловтш 4и Саи§е, Шупсит уеШв е!; поуит вГуе Н181опа Ке^погит Ва1та11ае, Сгоа1Јае, 81ауошае, Вовшае, 8егу1ае аЦие Ви1§апае 1осир.1еи881т18 аесе8810пЉи8 асика аЦие а рпт18 |етрогЉи8 из^ие аЛ по81гат еоп1тиа1:а ае!а(;ет. И овим Саскијевим издањем обично се познији писци служили, јер до „бтШае БуиапИпае" није лако доћи. У том се издању излажу 1ат1Иае Оа1та!,1ае 81ауошае у гл. III. §. 61. о цару Урошу (р. 62.—63.); у гл. IV. Ае ГатШа Уиказст1 ге§18 8е1-У1ае (р. 63.—65.); у гл. У. 1)е8ро1агит 8егУ1ае е! Каас^ае з1етта §'епеа1о§1сит (о Лазару и Лазаревићи; о Вуку Бранковићу и Бранковићи) (ра§. 65.—71.); у гл. XIII. ехрош! Соткев 2еп1ае (о Баошићима) (р. 131.); гл. XIV. Е)га§а8еп818 1атШа т гс§'по 8егу1ас (о Жарку Дејановићу и његовој деци); гл. XV. В1«1к с1исев Јоапшпае ас Ае(;оИае с1от1ио8 (о Синиши и његовој деци) (р. 132—.134.);

ЛАЗАРУ. И. Р У В А Р А Ц вак.) гл. XVII. сопЈппе! 1Ј8С1еп8е8 с!е ХЈ «јк 111 1)а1та1;1а СотИеа (о Војину и Војиновићима) (р. 135.- 136.) Хан је делу свом: Кс1ве Аигсћ (Ие (1е1ле1;с с1еа 1)гЈп ипс! АУагс1аг. ЛУЈсп 1867. прпложио у III. одељења првом одсеку: ВеКга^е гиг Ое8с1исћ(-,е уоп МШекЉашеп. Хасћ 4еп Кипс1еп с!е8 Н. Рго! 1 . 1)г. Каг1 НорГ (8. 272.—319.), где је с родословом нарочито изложена и историја Балшића. Исте г. 1867. приопштена је у Груберовој и Ершовој енциклопедији историја Грчке у средњем веку од поменутог Хопфа, у којој се и о поменутој српској господи говори и расправља; а г. 1873. издао је у Берлину исти Хопф „Сћгошциез Сггесо-Копшпе8 ше<Ше8 ои реи соппиез, риђКез ауес с1еа поГеб е1 1аК1еа §епеа1ојздие8." Од наших расправљао је покојни Е. НиколајевиИ у „Србски Комнени" у Гласнику (књ. XI., XII. и XIII.) нарочито о Војихни и о Војихнићима: 1. Севастократор Дејан и Дејановићи. 2. Александар, цар Бугарски и његова династија. 3. Кнез Љутица Богдан (Гл. XII.). 4. Деспот Јован Оливер Комнен и сопствени Комненовићи; VI. Историја другородног царства српског у земљама грчко-цинцарско-арбанаским итд. (Гл. XIII.) Г. Чедомиљ Мијатовић расправљао је о ЂалгииИима (Гласник Х1ЛХ. и 1|ХУ1.). Кажу, да је г. Драгашевић у Београду писао нешто о „Драгашевићима" а нарочито о Јелени Драгашевићевој, но где је то штампано и да ли је то историјска расправа или историјски роман, мени није познато. Ваистину чудновато! Николајевић је писао о српским Комнинима и држао се за кољеновића Комненовића; Драгашевић је од Драгашевића, на и г. Мијатовић биће неки и некакви Балшић. И тако све сами нринцеви, покривени и забити принцеви и може бити по врло танкој крви потомци поменутих деспота и деспотовића, али тек принцеви, за које се досле у Готи у Немачкој није ништа знало. И г. Панта Срећковић, нови академик нове академије у Београду, писао је нешто о деспоту Томи Прељубовићу, тиранину Јанинскоме у XIV. веку, и то са особитом љубави и с пасијом, у Гласнику, књ. XXVII. стр. 233.—240., и ја се све једнако бојим, да нас једиог леног јутра не изненади и г. Панта с открићем, да је он неки далеки или удаљени сродник Томи, Јанинском тиранину, не да ли по дебелој или но врло танкој крви — то је свеједно, те да се и он, скинувши покривало с лица, не иокаже и