Стражилово

302

СТРАЖИЛОВО

мана Хиландарског Саву патријархом Србљем' и Грком. Но шта ту којешта узимаш и претпостављаш, кад се извесно зна, да је Јанићије јога г. 1354. био жив и патријарх, кад то сам пана, папа у Авињону каже. А шта се српски патријарх Рим-пане тиче и откуд да Рим-папа зна, ко је г. 1354. био српски патријарх? Ја папи не верујем! Веровао, или не хтео веровати папи, али писму Енокента IV. управљеном на крају г. 1354. „Јоаптпећш Ра/ћчагсћае Ветае" мораш и ти веровати, као што мораш веровати писмима истога папе и у исто време писанима: севастократору Дејану, деспоту Оливеру, ћесару Гргуру, великим логотетима и т. д. Али ето ја не верујем, и нисам хтео ни да знам за та писма, кад сам г. 1884. писао о севастократору Дејану и Оливеру деспоту. Прочитај, ако можепг, још једаред те моје расправе па ћеш се из њих најбоље уверити, да сам ја сасвим игнорирао та писма папина. као да нису никад ни писана. И ја нећу ни за шта, што је год од Рим-папе, да знам. Ја сам православан. Добро, кад нећеш. А хоћеш ли веровати православном сувременику? Хоћу, и како да не верујем! Но хвала Богу, кад хоћеш. Не оклевај дакле већ узми у руке Данилов цароставник и потражи на страни 379. оно место, где се каже: »н пожнве ш, сиетитедћсткк пд иркстолт. светаг« Сднм лкп, шосп, н« десете н осмв мисеџћ, н сл, мпромћ оуские о госнодн 1.11;св1|.л ("еиитемкЈпил ш, третнн дмн,. 16 је дакле година и још 8 месеци седио Јанићије на престолу св. Саве, па рачунао ти тих 16 година од г. 1337 или од 1338. или од 1339., наћи ћеш и у првом и у другом и у трећем случају, да је Јанићије далеко премашио и преживио г. 1349. и да је бар од 1. Јан. до последњег Дек. 1349. Јанићије а не Сава био српски патријарх. Но ако си ма из ког узрока омрзнуо на патријарха Јанићија, бившег логотета и ускока, или ако само не симпатишеш с њиме, а ти се држи прејемника његовог, патријарха Саве IV.,

који се скончао месеца Априла 29. дана лицем на Антипасху или на Томину Недељу или на млади Ускрс, а који је, као што у иоменутој цароставиој књизи пише, „нре био на престолу св. Саве двадесет година и пет месеци;" па кад то знаш, а ниси заборавио онај прости рачун, који смо у детињству нашем звали „отјатије," те од г. 1375. одузмеш 20 година и 5 месеци, сазнаћеш и рачун ће те нагонити, да признаш, да целе 1349. године тај Сава IV. није могао ни један дан седити на престолу св. Саве, нити је могао тај Сава IV. г. 1349. учествовати као патријарх на оном сабору, на ком је издао цар Стефан ону хрисовуљу Архиљевачкој цркви. Но у хрисовуљи тој нише цар Стефан да је он „зговорив се — и са патријархом Савом " заиисао и утврдио ту хрисовуљу 1349. инд. 10-га. — Шта ћемо сад, г. Срећковићу, са годином и индиктом у тој листини и шта уонште да радимо с том листином? Да кажемо, да је подметнута, да то није аутентична повеља или да је доцније прерађена те место патријарха Јанићија да је стављен иатријарх Сава? Или да узмемо, да је права година рђаво записана или преписана и да је у индикту погрешка? Ако ти је стало до патријарха Саве, онда не можеш оно прво узети и претпоставити, већ мораш узети, да је погрешка у години и у индикту; а кад то узмеш, онда мораш узети уз то и то, да се та листина само и цигло г. 6863. од створења света могла издати, јер се у почетку те године, а наиме 3. Септ. 1354. г. преставио патријарх Јанићије а на његово место дошао дотадањи Хиландарски игуман Сава, те ако се због оног записа цар Стефан зговорио са патријархом Савом, то се само те године могао с њим договарати, јер г. 6864. (20. Дец.) већ је цар Стефан променио светом. Игуман Хиландарски Сава постављен је за патријарха или о Аранђелу или на празник Ваведеније пресвете Вогородице г. 1354. и исти је Сава IV. патријарх Србљем и Грком очитао над раком цара Стефана „разрешителну молитву. Ако је дакле цар Стефан издао ону повељу, то ју је само између 8. или 21. Новембра 1354. и 20. Дек. 1355. Г. МОГао ИЗДатИ. (Наставиће се.)

НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ.

Да се задржимо мало код старих олимпионика, који се боре за венац од маслине, и које министар Гауч мало час спомену. Ако икојем народу, али нашем патничком народу треба бораца, који се не боре за земаљске користи и за благо земаљско, већ

ОД ЈОВАНА ТУРОМАНА. » (Свршетак.) који се као и у старо време боре за венац. Да, венац — сткрауо: — јесте тајна бесмртне славе старих Јелина, која ево и после две хиљаде година све до даиас није потавнела; венцу имају они да захвале, што је у њих бораца за идеале истине,