Стражилово

Б р . 19.

СТРАЖИЛОВО

303

правде и слободе и за напредак човечанства било више пего ма у ког иарода и пре љих и после њих. Јест, борци за венац јесу најсталнији борци за име, част и слободу свога народа и сиоје отаџбипе, и за напредак човечанства у опште. А ови и оваки борци у свију народа излазе поглавито из хуманистичких гимназија. Из оваких гимназија изишли су велики иисци и мислиоци, као што су: песник божанствене комедије; најславнији драмски писац на свету; онај неустрашиви научник, што је изустио оне знамените речи: Ерриг 8Г шшуте (па ипак се креће!). Из хуманистичне гимназије изишао је онај велики енглески математичар и физичар, на чијем је гробу онај дични натиис латински: СггаШЈеггћгг зЉ1 тог(;а1ев 1:а1е 1ап1;ит^ие §епеп8 ћитат ехзИИзае <1есш (нека честитају себи смртни, што је била на свету таква н толика дика рода људског); а тако исто изишли су и остали велики математичари и природњаци. Из хуманистичних гимназија излазе онако велики државници и онаки пријатељи човечанства. као што је Гледстон, који је г. 1878. борећи се против свог нолитичког противника и словенског душманина Биконсфилда у једној беседи својој за време изборне борбе, а после берлинског конгреса, ове знамените речи народу своме изустио: „Ирви пут може сада историја с правом рећи, да би по слободу и напредак човечанства било сто пута боље, да године 1878. енглеског народа није ни било на свету." Из хуманистичних гимназија излазе људи, чијим се мислима одушевљавамо, чијим се примерима крепимо. Из хуманистичних гимназија излазе једном речју људи, који су најсавеснији радници у цркви, у школи, у суду, у сабору, у политици народа свог. На зар онда да су врата од оваквих просветних храмова затворена једино узданици наше отаџбине? До пре х^одине 1868. имали су и Руси од прилике оваке гимназије, какве су данас наше. Но те године извојеване су тамо хуманистичне гимназије. Главни борци у тој борби за праве гимназије били су министар просвете Толстој и публициста Катков. За ово кратко време, од како су у Русији заведене праве гимназије. прерођена је руска интелигенција и руска књижевност. И ово на завршетку да напоменемо. „Пестер Лојд" доноси од времена на време врло темељно написане чланке о разним просветним нитањима. Недавно је донео један чланак о гимназијама, у коме смо читали ове истините речи : „Значајан је и за културне односе европских народа врло поучан тај факат, да се Енглези, Талијани и Французи из дана у дан све више приближују немачкој системи гимназијској. Особито од како је „немачки уча" код Се-

дана победио, данас је већ на нулу сведена разлика између немачке и фраицуске средње школе. Средња школа постала је међународним предметом, и као што немачка држава пушкама и топовима предњачи, и све народе на угледаље принуђава, исто је тако и немачка гимназија постала типом за све образоване народе. Узајамност народа постала је и на овом пољу сила. Ми не можемо ни један предмет избацити из средње школе, док год је он у осталим европским државама обавезаи део средње-школске наставе; ми не можемо у организам гимназијски дотле дирати, док год је тај организам европска конвенција. И што за нас вреди, вреди и за сваки други народ". Ово су тако истините и осиоване речи, да треба да их добро запамте сви наши људи, који имају посла са школом, а особито са гимназијама. Само бисмо за последње речи Лојдове: „ И што за нас вреди, вреди и за сваки други народ" имали нешто да привежемо. Биће по некоме од читалаца познато, како је за све време, док је граница у Аустрији постојала, при публиковању ма каквог закона за аустријску монархију свагда додавана клаузула: 1 ш1: Ашпаћте с1ег МИИаег^гепге (осим војене крајине). Исто тако, кад год је реч о гимназијама разних народа, мора се на жалост још увек додавати клаузула: тИ Ашпаћте 8егМеш (осим Србије). Кад год размишљам о нашим гимназијама, свагда ми падну на иамет ове речи Демостенове из његове прве филипике: „Кад ћете, Атињани, једном учинити оно, што треба? Шта мора претходити? „Кад за бога буде нужда". Но за што треба сматрати то, што се сада догађа, него за нужду ? Ја бар мислим, да за слободне људе нема веће нужде, него што је срамота због свог рђавог иоложаја".*) Доиста. Та да нема сто других узрока, због којих и ми треба да имамо праве гимназије, опет треба обзир срамоте да нас нагна, да своје гимназије изједначимо са гимназијама осталог образованог света. Јер зар је лепо за образ српски, да н. пр. ђаче какво, које је свршило не вишу већ нижу гимназију, и не у Берлину, Бечу и Иаризу, већ у Софији, Сарајеву и на Цетињу, зна нешто, што је 1егга шсо§ш1а, непознато, напгам свештеницима, лекарима, судијама, адвокатима, професорима и књижевницима? Па и ово да напоменем свима онима, који воде рачуна о школи. Један од данашњих ионоса науке јесте професор хемије на берлинском университету,

*) Пст. РћП. I. 10. тгбг' ом>, т агдџед 'ЛОгЈГшт, лпп- а -/Ј)ц поа^ете; елнбаи п у&уцтои; етшбиг 1>ц ЛР агаухгј »). гГ>г № т1 /_(л) та у1,уу<цт>а цуплОт, ; еуда цег уао омџки то?д {ХмО-едо!# /иу/ттгјт агаухг/г тцг гто тсог ттоаујшто^г аја^гцг е/.гас.