Стражилово

Б р . 19.

Даје царски шта ком' треба: Такав краљ је душа земље, Промисао божји с неба! Стари краљ је изболов'о, Данас сутра конац ту је, 1700 Бол животу угасио Све валове и све струје. Збрчкао се образ шупаљ, Ушиљила с' брада гола, А руке му сухе, жуте Као восак, као смола. Делим телом малаксалим Осуле се плаве жиле, К'о две звезде угашеие Дубоко се очи скриле. 1710 Нит' ромори, нит' говори, Нит' је вољан, нит' се бури, Окрен'о се тамо зиду, Или спава, или жмури. А кад дуго сана нема, Он у миру будан сања, Па к'о да се неког боји, Ил' к'о да га неко гања: Склопи руке, очи склопи, Сухе ноге грчи, збија, 1720 Покриваче и простирке Све у клупчад исавија. 'Гако лежи, ћути, трпи, — Хај, има ли уђег створа? К'о са гроба љеговога Бледа слика од мрамора. Заман лекар књиге штије; Може читат' целог века, Ал у њима наћи не ће Ни болести, нит' јој лека. 1730 Што год рече, краљ је пио, Све лекове старе, нове, Али старац нити живи, Нит' га небо к себи зове. ГГонда болник и то махну : „Оног, кој' се гробу спрема, „Оставите, људи, с миром, „Самртнику лека нема. „Иокој тражи ова душа, „То у Бога само моли, 1740 „Не помажу мелем, чини, „Јер њојзи је лек једини ...." „Оче, оче!", син узвикну Па на болиог оца паде, А у срцу млађаноме Осетио прве јаде.

„А што плачеш, драго дете? „Није тешка смрт, што мори, „Та живот је, што проживех, „Куд и камо црњи, гори! 1750 „Ти не жали мене стара, „Боље, синко, себе жали; „Па још када краљ постанеш, „ Кад те буду крунисали! „Дигните ми главу мало, „Открите ми руке, груди; „Опростите, драги моји, „Краљ вас тако много труди!" Кад су старца исправили,, На руке га принцип узе, 1760 Пољуби му косе седе, Ироли, кришом, две три сузе. Тако седи владар врли, Јастуци га подупрли, До њега је принцип ситт, Над главом му балдахип, Па да му је туге веће: Над њим виси звоно среИе! Лежи болан краљу, са душом се бори, ' У последњем часу сину проговори: 1770 „Није терет лаки живот, што те чека, „Не бој га се, не буд' кукавица мека! „Живота су дани трновити врти „Смело ступај напред, не плаши се смрти! „Ја је се не бојим, пред њом нисам прен'о, „А преда мном тол'ко ј' крви проливено! „Ал што да ти моје горке јаде бројим ? „Ти не гледај на свет са очима мојим, „Судбина је моја и тешка и лака „Нека није наук за младића така! 1780 („Младости је мало за искуством стало „Тек кад туцне главом, тад попушта мало.) „А и на што терет да т' још сада слама, „Да ти мутим младост потоњим бригама? „Пусти младост чилу, нек кипи и сјаје „То је дарак с неба, који мало траје; „ Користи и дражи у један сплет сливај: „Сваког дана ради, али и уживај! „На овоме свету нема среће миого. „И ја сам је негда уживати мог'о, 1790 „Онда, кад ми небо тебе, сина, даде. „Све је прошло, на што тужити се саде? „Круна, царство, народ — све је сутра твоје, „Иа срећнији буди, него отац што је! „У круни је пуно бодљикава трна, „С ње ће ти оседит' твоја коса црна! „Мораш бити мудар, и добар, и смео —