Стражилово

Бг. 20.

етРАЖИлово

315

госж-дича Константипа, надазвле се земље, које ет еастављале драсаву моЈшога властелина дара Сте- ј фана, десиота Оливера, кога је после 1о55. нестало ј с овога света. Осим еинова ДЈгагаша и Конетантгиа •• родио је Дејаи са Теодором- Је-вдокијом и к!»ер Ћодору, удату иоеле г. 1371. за Бурђа Балшића у | Зету („Т«о4бП1 — вогеНа Љ Вга^ав е! Сопв1атп10, €^1гаг >П (К I >еапо к — Ог1аш р. 287.), која је родпда 1)ур1,у Јевдокију, жену десиота Јанинскога Изаула, а ,, анеисеју (се ; тричинуј ведикога и славнога госпо- ) дина Костадина", као што се у једном запису каже. ; Г. 1377. ('('>885.), инд. XV. заиисала је госиођа ' дарпца Јевдокија са синови царства јој, деспотом ! Јоаио.н Драгашом и Констандшшм руском мана- ј стпру св. Паителејмоиа у Светој гори нека села у свом владан.у. и та повеља пнсана је напред поменуте ! год. у граду Струмици (Гласник XXIV. 249.—252.). Од истога Јоана Деспога Драгаша има у ман. 1 Хвландару хрнсовуљ о земљи истог манастира у н.еговом иладању, пнсан исте 6885.—1377.- г. исто- : га XV. нндикта, а 1. јула (МЈк1. Моп. ееЛ. 186.). ј 11 у светогорском манасти].>у св. Павла налазе се | две повеље: једна од Десмота Јоана Драгаша год. ; 6885.—1377., ннд. XV., а друга од оба брата, де- ; слота Драгаша н господина Костадина.

За тим долази она горе већ иомевута повеља дарнде српске Јевдокије и сина јој Костадина од I 1 . 6^87., иравије С889.= 1381., којом су записали Хилапдару ..глфпппк'* дркву своју А])хиљевиду у Жеглигову. Може бити да се деспот Драгаш у тој иовељи за то не спомиње, што тада већ иије био жив. На послетку да споменем још запис деспота Драгаша и Костадина, којим они потврћују сва добра манастира св. Пантелејмона, која се налазила у н.иховом владан.у, и она, ко.ја су му царем Стефаном и сином му царем Урошев п])иложена и запмсана, и она, која су му они саки прнложили били (Гл. XXIV. 253.-258 .јК То „записаније" нема године, а издавачи мисле, да је нисано око 1380. (ср. Григоровића Путсшествнје, II. изд. 71.) Јиречек (НапсЈеЈ^^газдсп е1г. р. 57.) помипе инштрукцију дану од дубровачког већа иослапику ка „Драгашу к Костадину* 1377. г. Но кад су Дејановићи нзд&вали те новеље и :;аписивали записе ианастприма у Светој гори, тада су онн, а наиме од г. 1372. већ бнли нодложпидп и вазали турском дару Мурачу, служећн у војсци даревој и нроливајући крв евоју за раширење ту]н скога господства у Јсврони и у Азији., За сриску државу они су пропалД и бнли изгубљени.

(Наставићс- се.)

УСПОМЕНА НА П0К0ЈН0Г ПРИЈАТЕЉА.

од мише днмитршевића. Иосле тога оде он у Нопи Сад, а годииу дана касније сиђем се и ја доле. и заузмем унраво његово место у Новосадеком мађистрату, Он је био великп бележнш - , а ја постанем нодбелезкннком. Вели смо сада један поред другог.

VII. ,а сам се са иокојним Костом познавао -ј -С.још из иајрахшје! детпњства. јер емо -Т^.бнли нз једнога места. Од .је био нешто старнји од мене, а и школом је био пред-а-мном. С тога није било међу иама велике пријатељ- делили смо једаи исти посао. радили смо у једске интимности. Вило је то випге познанство ; ној истој соби. био нам је тправо сто до стола. деце из једнога места, кпе се после састан- ; Ту емо се боље упозналн, ту смо старо иоцима о феријама обиављало. Коливо смо бпли ! знанство обиовили и утврдили га новим пријазаједно, то је било у нижој гимназији у Но- ! тељством. Оно, што нае је ире делило. почело вом Саду, но он је имао свој засебан круг је измсфу нас нестајати, Унућени да тсрете

])ачки, а ја опет мој. Колико се опомнњем. били су му ту најбољи друговн Васа Вујић, садањн професор Карлопачке гимназлје, и Тоша Недел ковић, данашњи адвокат > Земуну. После сио се растали, п састали смо се тек као млади људи у Нешти. Ја сам довришваб моје унпверзитетске студије. а он је дошао у нраксу 1ЈД..

службе делнмо, осећали смо нодједнако. шта нас тншти. 11 за мене и за њега Слли су то нослоги н сувише сувона,рни. И обоје смо пх опет за то са једнаком брижл.лвошћу и савесношћу свршавали. Као да сам слушао. како му се крила у његовом идеалном полету ломе кроз густи. запуштени шипраг свакидашњих трн-

танеком еуду. Ту смо бвли заједно, али смо је- ч&рија. А и он се мени чудио. Тежње моје леднн другом бнли туђи. Наши нолнтични назори, тиле су по са свим слободном зраку, високо над наши ногледи на свет н живот, који се већ загушиим ваздухом наше уске и тескобне кановда пред иама широм отварао, разилази-; целарије, и опет еам се брзо умео наћи и ио ли се. , закупнпм земљама, и но риту и ио шумама ва-