Стражилово

Бг. 20. • СТРАЖИЛОВО 317 Овај се комад није, истпна, одмах прика- ј отшнао 'сам у Панчево, да буде нри нрвој зао, али нут је био ирокрчен. иредстави. А могао је слободно присуствовати, Но Коетцн је дар био иајвећма удешен за јер га у Нанчеву скоро хшко није но.шавао. схнатање воаачних карактера и ситуација. те ј Ту је био сведоком доброг успеха свога првог се одмах затим баци па шаљиву. игру. 11рви дела и очевидце .м доиадања, што га је исто му је комад био : »Честитам.« изазвало. Он се сад уједно и одважи. да га даде при- Био је сад ве1» ободрен, и гаал.иве игре казати. Но впкако пе хтеде, да то буде у Но- иизале се једна м другом Ис. његовог иера. вом Саду, веђ на страни. II тако је нрво и.е- Јанити ћуих ]>еђати, ннти претресати, јер у гово дело прешло у Ианчеву прско позорнице. | овој прилици висам п иепу ни да будем вритичар. Било је то у. аиму г. 1870.-1. Хтео сам само да покажем. како се Коста Полагао је много на успех, те је с тога Трифковић "увео у драмску кн.нжевност.

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА. АЛЕКОАНДРУ ОАНДИћУ II Г И К А 3 А 0 <„Н 0 С В Е Т И 0") Ј 0 I« А Н Ж И П А Н 0 1? Н X. Преда мном је „Приложак срнској синтаксн" од I мнслећи. да су ногрешни. Тако по Фортису гласи Свет. Вуловића. У том се „прилошку" бране стихо- ј трећи стих:

ви исправљени у вовом државном издању Вукових дела књ. I. Ти стихови по новом државном издању гласе: А виое јој вмнје од дојаках Ето јој их, секо, од дојаках По Вукову издању гласе ти стихови: А висе јој амлје о дајаках Ето јој их, секо, о дојаках Ове стихове по Вукову издан.у брави А. Николић и осуђује го])Н,е стихове по иовом државиом издању. Позван с веке стране, да кажем, како иислим о овој ствари, гледаћу. да ово изложим без »шцсздг1 па ' онако, како мислим, како внам. Вук је иама прибележпо стихове: А Бисе јој алЈИЈо о дојаках Ето јој нх, секо, о дојаиах и ми треба да гледамо, ако је иоле могуће, да те

Ва-&и 5Јјјег1, тесћ-Н окорпиИ, Да-су он.«вв, веЗ.-бг. окопнули. А Вук је овај стих иси])авио овако: Да је сннјег, ве). 6п окопиво, По Фортису гласи 7. стих: Оп ВоЈпје и гаиаШ1 §:НиИт1. Он бслз'је з' рип »1 љутими. А Вук је овај стих иснравио овако: Он бо.чује од љ,гтвјех раиа. По ( ]'ортису гласи 40. стих: 8' ^пои-е дтеЗе и <1тоги ВјеЈоми. С њс.ме гЈ »еде > двору ијелому. А Вук је исправио овај стих овако: С а.оме гј.еде двс .Ј.у бпјеломе п т. д. Унам, да ће сваск. који ово ушчита, мислити, да ! су исправни Вуковп иа свом месту, јер очако, како ,је | те стаховс Фортие прибелеашо, изгледа, да су иеправилни. Али чујте, пш. каи:е Миклошић за ово )

стихове одиранимо, ма да нам изгледлју, да су по . своме деЛ у ТЈсћст Ог.И.е, „Ша^аапеу.тЖн- «11«. _ Ргаиен (1е? Авап а<га" стр. 8.: <1ст Уиквсћс Техг ћегић1 аи!' сЈои топ КоНл, тјвп 4еш ег ,-)'сћ Лигсћ С1Ш пк:ћ1 #егш§е Аи/аћ1 топ ЈЈГопветћеЈк инћего-сћ*1§1еп АасЈегипцон ииЈдагзећетДе«. Истнпа .Мнклошић не каже, за што су ови нсправци Вукови ипћегесћ%1, што сам нх ја овде споменуо; за то ћу ја ио-

јези ку непра вил ни. Не треба одмах исправљати, ако нам се гато учини, да није са свим по ГЈшматици коректно, јер осим запоиа гласовних у Језику аиада још језиком аналогија, која је тако јак чпнилац у језику, као што су и закони' гласовии.

Вук Караџић је Сележно верио нар дне несме . кушати, да Фо ])Тисов текст одбргшга. оиако, како их чуо у народу. Има једна песма у н.е- : Ја сам споменуо, да у језику владају закони глаговој трећој књизи српскнх народких несама, којој , совни, но којима постају облици. Али ио што-је јеје натпис „Хасаиагиница". Ту је песму ваштампао . зик у непрестаном развитку, то му облици не могу Вук по <1»орт1.'су од год. 1774., јер је ннје могао у остати увек једнаки, непромеиљиви. У ].азвитку јенароду чути ни којож ириликом. Шт-ампајући ,Вук 1у зика мељају се облици, а најгла.чнцји и најснажнији песму ногрешно је, што је неке облике лонрављао, ! чииилац у том раЗ{вит!гу 'јесте авалоглја.. Ја ћу ово