Стражилово

310

СТРА/КШГ0ВО

Б Р. 20.

јб во.кг; надзм се, да ћ« доћи Болетовн, а и други !" Доктор рече ово последт&е без икакве намере, нрегледајућл акта. Корен се бно окренуо да иде. КаI чу име Солегово, аастадехтеде још нешто да нита; но, промислнв мало, оде. Кад је ушао у своју собу, отвори још један пут позив и пође да арочита. у пола гласч дан и сахат уренеае заГаве. „Дакле гос.тедње неделе гшклада!" шаилу п хетну ружнча-.тн поаив у свој сто.

Неотскн!',1!ш глае о забави код Медет рашчу *.:с* брсо по варо ш. У сталлој чиновничкој крчми, камо одилази и К"р'*н, ннеу говорили то вече о ничем друтом до о нознву; а како су би.тн «.-..!аашг свн, на сие стране су одобрав;ин ту Меденову замнсао. Зналн су већ и за све снтиице на тој забави. П<>штар је знао, да је Меден наручво из града впничку музику и дне чувене куварице. А говорил> се о нлзанском пиву и рајнеком кнну, на нослетку и о шалпањцу, Свуд задовољство, саио једно нитаље мучи грађанстао, а то је: „Шта то значи'.- Чему тог* И то даде снима прилике, да, усупрот тешко очекиване забаве л иоред свег свог задовб.вства, прпмете по коју злобну иримедбу. п*Б)бопнт.Бпв сам, хоће лп бнти н часника из града," — шаину иорезни надзорник свом суседу н.т. Рудн у ухо. Овај оста шгран, као да не зна, куд нишани та примедба, „Депо би бк.то; па и ја ћу обући своју у^форму." „Зар сте и вирезервни часинк"?" заннта адјункт. .,Разуме се, код драгона!" одговори онај достојанствено. „Па ипак није Меден таква цншгја, као што се о њему ирича!" примети судац. „Видићемо!" дода бележник Копрнвац,' а он је у евнм етварнма мали скептичар. Тако се говорило целог вечера. Корен за све то време ћути и шф. и 3ар ви ннсте нозванн'?- заиита га иошгар тихо. „Јесам! ))°!" „Зар вам је то тако чудноУ" »0, не, не! Та — кад ништа ае говорите ! а „Валда пећу нграти од радостн, што ме лозваб Меде}{ на забаву?' 5 Поштар ућутн, мнро.Бубив чо .*•::. а ироллрао, се само са својим слугама. '.цО, господине п.г. Руда, — вн ћет окет узети Болетову лопотицу само за се&?! :! пошалк се 'с.удац.

»Котиљои је већ мој, а и нрва четворка! Данас сам био на Дренову", одговори онај н нехотице баци поглед онамо, где е.едк Корен. Овај грицкао цигару, ;а заиска палидрвце; а палидркца стојо нред адјунктом. па нх механично бро.ји. „Чеетитам!" речо судац. „Да иије тако млада!" нриметн адјункт. ч 3а што? Госнодин концшшста можо чекати!" дода бележник. Свако је могао видити, да се нодругују, само госнодин конциниста но внди. Неко предложи да се тарокирају; и предлог би уевојен. Адјункт- се пак узе шалити са крчмарицом, а Корен му помаже. Било је већ близу поноћа,- кад се, враћали кући. КореИ и бележннк Копривац. Становали су у једпој кућн. „То је неки лутак, тлј концнписта", примети Кореп, пред каннџшсом. „А ја бих ее онкладио, да ће бити Болетов зет!" одврати бележник. Из Коропових уста оте се кратак, нромукао глае, не знаш: је ли смех, је лн реч, а пити што повлаћује, нити одриче. „Шта велите?" запита беЛежннк зевајући. „Ја — нпшта! Зима је!" Коншшијенат зак.вунава каниџнк. „Хоћете лн ићи к Медену?" сиомену бележннк на басамацима. „Не знам!" „Разуме се, да ћете ићи!" Раетали се у тамном ходнпку и свак оде у свсју собу. Пред вече поеледљо кеде.ве поклада би.то је живо на утрвеном н дебелнм енегом покритом путу, што води у Меденов дворац четврт сахата од Борја. Сваки час пролећу саоиипе, а снтан звек пранораца разлеже се по дугачкој долини. Три, четир киријаша, варошка имају гог вечера довољано поела, јер нпко не ће да иде пегаке; и ако их је по четворица у саоницама, ипак кпријаш не иште много за своју послугу. Предстојник и његова супруга одсањкали се са. мн; а кад се киријаш вратио, седну пред читаошхЧлом крчмом судац, бел :кннк, адјункт и пл. Руда. Баш кад већ коњи иотегнш.* саоннце, дотрча Корен. „Већ сам МИС.ТИО. да вае кеће бити!" повиче Копрнвац. Копципијенат се гшпео нагло на саонице и седе до кочијаша; бележлик му окреауо леђа. (>на тројнца баланеирају на стражае* седншту.