Стражилово

Бг. 25.

СТРАЖИЛОВО

399

истргнута из природнога слога, не ће ни најопширнијим коментарима добити оно природно осветљење, што јој га може дати у скупу остало још живо предање. Ето, да останемо код те једне песме „Смаилагића Меха". 1-Бена дужина, коју издавач толико истиче (ако је стало баш до тога, колико несма броји стихова, за који дан може дру Краусу и та слава потавнити. Ми смо ово дана имали у рукама народну иесму из Босне још нигде нештампану, а надмашила је Краусова Меха са читавом хиљадом сгихова и још јаче, јер броји чистих народних десетераца 3.412, три хиљаде четири стотине и дванаест стихова! А један пријатељ из Босне нам јавља, да је прибележио једну опет народну са четири хиљаде стихова! Хоће ли се наћи само у Српству когод, да ј * штамиа? А за њом би дошло још до 10.000 још нигде нештампаних, ово дана тек поиисаних десетераца. — Уредн „Стражилова'), само би тако од природе била јасна, да нам је др. Краус побележио још и других песама од свога „Ахмеда Исакова Шбмића". Ради бисмо на име да знамо, да ли је то његов начин, да тако развуче своју причу, или је само у овој песми ио изузетку из са с.вим особите побуде причу окитио, да је отегне. Да ово последње није немогуће, то знамо из промеиљивога живота народнога песништва, па кад издавач каже, да се из те песме не може ни пет стихова истргнути, а да се не оштеги, као да је тако предизна, то је само једно од оних силних сулудих претеривања, од којих он на жалост непрестано пати. Песма о Смаилагићу Меху заслужила је на сваки начин, да се изда, али да је најлепша од свију, до јако штамнаних ,.гусларских пјесама нашега славенскога народа на Балкану", као што тврди издавач на стр. XI. и XII. у својему уводу, то нека прича људима, који немају ни појма о сриском народном песништву, нама другима пак може измамити само израз чуђења са свога забасалога укуса! Дра Крауса пада заслуга, и ту му не ћу порећи, да је он први окренуо на своју воденицу променуте прилике у Босни и Херцеговини, те се приближио и о оному благу српских народних песама, што га 1,ег УЈУ Мухамеданци, да га побележи, како може; него нека не проигра свако поштовање према себи и према својему делу несносним уздизањем! За цело је важно ио културну повест, шта нам се ту даје из песничкога предања босанско-херцеговачких Мухамеданаца, али кујући онако у звезде „словенско" мухамедансгво на стр. VIII. до X. свога увода у Смаилагића Меха ирави самога себе смешним. Кад тврди, „а опо пјез1зо рптјеза аијзко окпјерПо зе је 81ауепзћУО па ји&и", то та његова тврдња наилази на најжешће онровргнуће у језику у тој песми. Баш противно тому, пгго др. Краус вели, јесте на свом месту: Мухамеданством није нојачало словенство, него је оно исисало словенству много снаге и сока, те га вргло у своју службу. Што таке песме, као што је ова о Смаилагићу Меху, нису постале са свим турско-арапске, има се захвалити само дурашној снази хришћанске р је. (Још и тако што мора да се доказује учеиому доктору, „пријатељу „нашега" словенскога народа, за кога недавно рече неко, да је превађањем српских народних песама на иемачки језик иогодио „сретну мисао, која више вреди него да је као ђенерал битку добио"! — Уредн. „Стражилова".) Песма о Смгшлагићу Меху не сме никако тражити, да се због своје велике несничке лепоте особито слави и уздиже, као што то хоће др. Краус, па по њему Вид Вулетић Вукасовић. При-ично незнатан садржај претрпан је опширношћу и описивањем нојединости. (Овде наводи у кратко г. Јагић садржај те несме.) Нриповетка се креће лагаио и тромо, дикција је лоша, па и за епску већ приповетку и сувише прозаична, а опоре и сурове псовке ни мало не диче несму. II,, авилност, иначе тако простога српскога десетерца, често је доста поремећена. И о таквој песми

говори др. Краус: „§уе је аоспо, је2§тоУ1^о, итјезпо"!! Држи ли тај нас за такав зегуит ресиз, да мисли , да нам сме тако штогод подметати?! Певач те песме је из Херцеговине (близу ушћа реке Буне у Неретву, јужно од Мостара). Дакле очеки вао би се у његовој песми ирави јужни или херцеговачки, т. зв. јекавски дијалекат. А овамо се песма може назвати пре икавском, ако је да се поверује писаному слогу. До душе др. Краус тврди у уводу стр. XIII., да се из народних уста место и ј е не чује управо и него иј', дакле сиј'ва (место сијева), лиј'ва (место лијева). Па ипак, ма да и опет ломи врат „научењаку", овде етимологу (стр. XII.), и хоће да од своје стране донесе пгго вернију слику народнога језика, ипак је заборавио да каже: 1) ко каже тако иј' место и је, да ли сви око Мостара, или само Мухамедовци? 2) да ли то иј' треба и у његовој овој песми? Ако је тако, онда бих ја волео да знам, за што је у слогу у песми оставио само и или ије? Како се слаже то са хваљеном филолошком тачношћу, коју Вид Вулетић Вукасовић истиче у овом издању („г:а1л1је210 је Шо1о^1<$пот ујеШпот, вели за Крауса Вид, ЂоНко итпо озеБпози пагјебја, (1а 6е ве 1 пајтапје 811тсе јегите 8<ас1а рогпауа^"]? Па и што се тиче тога, како се изговара X, нисмо на чисто. Др. Краус вели: пред р и д постаје х јако гутуралан, као у Немаца сћ у 1асћ.еп; кад овамо а у стиху 4, 5 његова издања стоји гап1 а не ћгап1. Како то да протумачимо? Није ли можда др. Краус по 15 сгихова у уводу иа другом где месту чуо, па овде ставио, да му песма буде само што дужа. Сам јекрив, што га тако сумњичим,јер ја на жалост морам додати, да цео овакав, какав се појављује, не улива поуздања као посматрач, који љуби истину. Што на а меће 8р1гИ:и5 азрег, да изрази лако 11 у речи а&а, а§1коуа1Ј, што пише « и може се само похвалити; тек бих рад знати, је ли ираво, кад пише ст 27"! роагс1зе, а ст. 800 ћагба? Па и иначе наиђох у слогу те песме на иедоследности, за које не знам, коме да их у рач} г н упишем. Тако пише највише озђасЈ.оћ, а овамо у ст. 46., 375. оз^а^о 1 и 618. озка'; код нридева у множини нише ћ : ћ о 1 ј 1 ћ 238., п а 8 1 ћ 383., о I о V1 ј е ћ 739. и т. д , а јј' 337. и т. д., 8 V1 ј е' 900., 8УОЈ1Је' 1052., р1јап1' 1239., уеПкГ 1240. Шта да се ту мисли ? Иста индивидуа је у тим стварима по правилу доследна Кад Краусов певач вели гаиИл мссто ћгап1Н, иосумњао бих, да збиља каже ћуаП1:1 (месго можда ^аНђг или у а 111.1), као пгго др. Краус иише ст. 30., 34. и т. д. (сравни његову примедбу уза ст. 995 ). Понда не знам, да ли збиља сам Ахмед мења (1ој(1ез, <1ој(1е, ројс!е, пајс!е (197., 208., 660., 661.) и (1од-јо, с1о§је5, ро^је, па&је и т. д.; не знам, где да читам с!је уојка као дјевојка а где као ђевојка? Сиорадично бележење нагласка доказује само, како издавач слабо на то мотри, иначе не би написао ст. 124. тагаг, а 126. тагаг, 162. не о ћ 11) 1 (место о ћ 1 ћ 1) и т. д. Као да није сигуран у разликовању: ' и х 4 и лл , па пише н. пр. ћаМпе мемесго ћ&Мпе. Једном речју, нека др. Краус не уображава, да је достигао узориту тачност Вукову, кому он, као и свима другима етнограФима јужних Словена, својима предходницима, одаје мало попгговања. У коментару, који је заузео сгр. 69. до 165. има неколико ствари са свим красних н. пр. примедбе о уводима, што обично иду испред епских песама (стр. 69 —78.), и о завршецима (стр. 155.—163.у осталом ту је главно — тумачење турско-арапских израза и читавих Фраза, које кипге у песми. Тумачење би то могло испасти са свим краће, да је иисац сложио и протумачио те речи но азбучном реду, као што је то радио Вук и други. Овако се не да с.ве одмах наћи; н. пр. у ст. 47 —48. има реч (16 з ћ 1 (Вук акцептуира 2. падеж: Дбз^а), па нити је та реч у коментару на том месту иротумачена, нити се уиућује на оно место (стр.