Стражилово

400

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 25.

85., ст. 106.), где се збиља само спомиње, да (16в<з зпачи п ријат ељ. Како не знам источних језика, који овде долазе, не смем се упустити у пресуђивање ових Краусових тумачења; али цпак морам порећи некима ваљаност, н. пр. <1 ј е г с1 а н (стр. 73.) не значи у нас врат ((1ег На1з) него ђердан зиачи На1б1зап(1, ±.ез1з1ј ег није помагач, пристав, као што вели др. Краус ст. 153., него значи: допуштење, Ег1аи"ђп188; Тзгпјек (ст. 265.) није најпре камен иего јахаћи коњ (8аћ1е1р^егс1, НвИговв). а кад узима оно друго значење, треба очевидно имати у мислпма још камен, с којега се узјахује, Тзтек 1аз, сравни примере у Миклошића (у Букову речнику и нема бињек ни бинек таш, него бињак и бињакташ—бињашер-камен=бињташ, — Ур. „Стр."); реч Тзозса (стр. 393.) такођер је криво протумачена, нема она посла с речи поша (Тигћап, КорЛисћ), него =ћо§-са: Раске1}, Вип(1е1 и т. д. (Оваких иогрешака наводи Јагић још, па додаје:) Ако тек треба доказа, да су моје замерке према поступку Краусову са својим градивом оправдане, навешћу још две свешчип,е његове, које су изашле у Мостару: „Тп пје(д Негсе^оуса. 1Ј Моа1:аги 1885." (16° XI1. 39.) и „Рап &7Л& Низо 1 Рауеас Еика рођга. Рјезап паззћ тићате(1о^аса. 1Ј Моз^аги 1885." (12° 36.). 'У првој свесци има 3 песме, у другој једна: неједнаке су Форматом и нисмом, нетачан у њима правопис, до зла бога нехатна интерпункција, штампарских погрешака „их же несг числа"! У ирвој свесци нам се бар каже, од кога су оне три песме, у другој (а у њој је красна песма са 932 ст.) ни речи. Мораш најпре да нађеш XVI књ. М1ићеПип#еп"-а антрополошког друштва у Бечу, где је господин доктор Фридрих С. Краус штампао предавање „О једном херцеговачком народном. епосу", па да дознапг, где је скупљач ту иесму ирибележио. У онће важи то предавање као коментар уз несму, али у њему је много што-шта на пречац речено или иде ускос иначе пишчевиМ тврдњама. Молим н. пр. да се исиореди, што се каже овде о однопгајима босанско-херцеговачких Мухамедоваца према својој хришћанској браћи, с оним, што се каже у уводу уз „Смајилагића Меха" о утицају вере, која раздваја исте становнике у Босни и Херцеговини. Које од то двоје јесте по др. Краусу управо истинито? Или н. пр. нека се испореди хвала, којом се обасипље језик мухамедовских иародних песама у споменутом уводу, с овом тирадом, што је ево наводим од речи до речи из једнога пишчева предавања: „Тај наш језик кипти од свакојаких турских, арапских, гдегде персијских, немачких, грчких, арнаутских, талијанских, румунских и маџарских израза за најобичније предмете свакидашњега живота. Свака шеста реч је страна '. (И тај лепо „сртгске народне ствари упознаје и са страним светом"! — Ур. : Код толико супротица, које на обе стране пуцају од претераности, и нехотице морамо замолити писца, нека ипак иокуша, да се понаша са својим тврдњама, и описивањима што пажл>ивије, е, богме, морам му рећи, — колико толико пристојније. Био сам не давно на једном од његових силних предавања, што их обично даје у антрополошком друпггву у Бечу Безусловно га похваљујем, и; : то не тек први пут сад, као изврсног преводиоца сри. народних несама — он ие преводи до душе од речи до речи, али постижу код немачког читаоца, који не зна српски, заиста прави неснички утицај — па му хвалим и красни успех, што га је поетигао тада својим предавањем у свом иреводу песме „Панџић Хусо и Павечић Лука" ; али не могу довољно ни са доста израза да осудим ону наказну слику, што је показа у уводу о казивању српских народних песама. Да је оно урликање и букање, што га је он репродуцирао пред својим слушаоцима, прави;ши начин казивања срп. нар. песама, то прво не би никада слушалац садржај певачеве песме разумео, а друго не би нико био врстан, ни Вук нити икоји скупљач после њега па ни сам г. др. Краус, да и једну само песму напише после толиког урлања и букања. — — Тако ето В. Јагић и опет о дру г Фјз ; идриху С. Краусу. Још је лане („Јавор", бр. 34.) проФ. Јо-

ван Живановић, — показавши, да иесма о Смаилагић-Меху не само није најлепша „од свијех до сада тисканих гусларскијех ијесама нашега славсискога асао пгго вели др. Краус) народа на Балкану", него да се са ма којом од оних у II. или III. књ. Вукове збирке не да ни испоредити ни лепотом ни језиком, — рекао : „Што Смаилагић Мехо заостаје за Вуковим иародним иесмама, то иде на рачун онога, који га је прибележио", јер „г. Краус нема ни смисла за Филологију". А овај Јагићев реФерат донесосмо с тога тако опширно, игго је лепа лекција и за свакога, који хоће да скупља народне песме. На туђим погрешкама учимо се и ми своје исправљати. Па, мислимо, греше многи и многи од оних, што, чим коју песму прибележе, трче с гбом у штампу, место да је поднесу најпре каквому човеку, који се у тому послу разабира. Јер (вели ироФ. Ј Живановић). „Ко хоће да скупља народне умотворине, тај мора стајати на висини науке данашњега нашег језика", па судити, како песма вели, „ни по бабу ни по стричевима". — У 136. броју „НгуаЈззке" а у рубрици „Рг1ро81апо" обзирући се на нашу белешку у 23. броју на страни 368. говори г. б^ерапо^" („—^Г") врло много а каже врло мало. Он поводом наше белешке долази до чудних закључака: 1. да је писао „Фељтон" (а не оцену под рубриком „Књижевност"); 2. да му незнање тумачимо као атентат на Вука; 3. да је не само успомена Вукова повређена, него и (чујте!) успомена великог Гундулића, Палмотића, Враза, Виктора Ига и Ђакома Леопардија; 4. да је Нови Сад (где излази „Стражилово") према Загребу „с оне стране" Драве; 5. да је нама ону белешку диктирала „нробатна и обљубљена политика, која гледа да и најмање зрнце песка баци у око своје народне браће" ; 6. да је Вукова успомена сваком Хрвату света, (а Србину неУ.;. 7. да се књижевне оцене (у њега =„Фељтони") пишу ли за забаву иублике (у „Нгуа^вкој"! ?! -; 8. да се управо „шалио" и та ваљда је већ доста тих логичких „кокица"! Шта да кажемо на тако сметењачку логику? Ми смо нрос/го констатовали Факат, да г. в^ерапо^ не зна, ш т а п и ш е, јер да зна ј е з и ка, ие би написао „В у ч ј и м и", а да зна исгорију књижевности, не би написао, да је Вук „стварао нове р е чи", да је најпосле знао значење Фразе „ас1 ибшп 8.е1рћип", не би се био бламирао њеним тумачењем. Из тих наших приметаба не може паметан човек никад извадити оне закључке, које је извадио г. 81зерапо1Г, већ ће рећи, да имамо ми право. Што се нак последње иримедбе тиче, којом нас простачки грди, доказује двоје: 1. да ми заиста имамо право, и 2., да је на врло високом степену васпитање и изображење у оштроумног и досетљивог критичара г. 81ерапо#а. — Штампарија Граница у Загребу издала је ово дана Гундулићеве „Сузе сина разметнога" у јеФтину а лепу издању. Уз појехму је нриложен лик Ивана Гундулића и слика, како се блудни син враћа кући оцу. — У седници КишФалудијева друштва у Будимпешти 10. о. м. читао је најбољи данас мађарски уметнички преводилац Карло Сас своје преводе средњевековних иесама. Затим је приказано из заосталог естетичког дела Августа Грегуша одељак: „Двоструки основ лепога" и најпосле је гроФ Геза Зичија читао своју новелу нод насловом „Дора". - Енглесгш несник Тенисн добио је од Лондонског накладника Мекмиљена 72,000 Фор. за откуп песме, коју је спевао у славу 50-годишњице краљице Викторије. — Иозиати Фабриканат Крун у Есну подигао је у својој Фабрици велику штампарију, да штампа новине само за своје раденике. — На руским универзитетима учило је год. 1886. 779 женских ђака, и то 243 на филолошким , 500 на Физичко-математичким и 36 само на математичким Факултетима. Од тих је 85 положило строге испите. — Ранкеова библијотека постала је својина универзитета Сиракушког у Северној Америци.

;ОАДРЖАЈ: На странпутици. (Наставак.) — Млад с/гарац. (Анакреон.) Нревео Б. Бранчић. — Олга (Свршетак.) —- Селим бег. Песма Змај-Јована Јовановића (Уз слику.) — О кнезу Дазару. (Наставак). — Женски карактери у појезији Лазе Костића. (Наставак.) — Ковчежић. Уз нашу слику. — Гласник. — Књижевне белешке.

„СТРАЖИ^СОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на ио год.ј 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се пгаљу уреднимггву а претнлата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.