Стражилово

ОТРАЖМОВО

ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 29.

У БОВОМ САДУ 16. ЈУЛИЈА 1887.

ГОД. III.

НА СТРАНПУТИЦЊ IIР И П ОВЕТКА И 3 СРПСКОГ НАРОДНОГ ЖИВОТА. НАПИСАО МИЛУТИН ЈАКШИЋ. (Наотавак.)

VI. то време поче се у селу нешто шушкати, да ['Н^се у Сумраковцу појавили нововерци (буди Бог с нама!). „Е, дабогме, какви нововерци!" рекоше неки, и нико паметан у Сумраковцу није веровао томе гласу. „А ко би у Сумраковцу могао бити нововерац? Ваљда Сима Шаран?" (Јер тај Сима бијаше с поповима нешто у завади, па једаред попретио поп-Милошу у скупштини, да ће у унијате, ако .... Већ тамо шта су они имали). „Није Сима," вели један његов сусед. „Он само прети, ал не ће, јер би црк'о, да га не пусте у певницу; а као нововерац ваљда тек не може у цркву." „Можда и може," вели нростодушни Нестор Милијин. „Ето, од кад су нам дали скупштину, па не може попа да ради, што хоће". „Ха, ха, ха!" насмеја се чича Драгић. „Бре, истерао би га попа, истерао". веле људи. „Па шта су управо ти нововерци?" заиита неко. „То су ваљда таки, к'о, на прилику, наш Сима. То су они, што мрзе и свађају се с попом," зачу се одговор с једне стране. „Бре, није то тако", вели чича Драгић. „Није то само, да они мрзе на попу, већ нит имају попе ни цркве". „Ех", ужаснуше се људи, а Нестор зину од чуда. „Да, да", настави баба даље, „па вам ти не славе ни једног свеца, нити држе иконе, нити плачу, кад им ко умре, нит се кадгод веселе, нит држе свечаре, даће, свадбе, већ све једнако уздишу и моле се Богу". Људи се чуде. „ Па онда не ће да иду на војску, не ће ни с ким да се туку, нити они маре, јеси ли ти Србин, јел'

Шваба, јел' Маџар, нити ти штогод пију од пића, рећи вино ил ракију". „Па не пију ракије?" рече Нестор и пљесну се. „Дабогме да не пију. Понда њихне газде дају сиротињи, што јој год треба". „Па то је још најлепше", примети један сиромашак са свим озбиљно. „То не може бити", вели газда ђура, ,,јер кад би они давали сиротињи све, што јој треба, не би код њих ии било газда". „Е, ал сиромашни нововерци ваљда не ће нида ишту млого". „Ех, не ће!" „Дабогме да не ће", потврди онај сиромашак. „А где си ти, бабо, чуо за нововерце?" запита Нестор „Не само чуо, већ сам их и видио, кад са1< оно био у Бачкој. Био сам и на њихној скупштини, иа су и мене звали, да будем нововерац". „А шта ти?" „А ја им велим: Верујте ви веру, какву хоћете, ал ја не ћу бити иоганик, него хоћу, да ми попа освети водицу, и крсти дете, и сахрањује мртве и служи службу и причести ме. Ако ће ми онај придиковати, ко не зна више него ја, што ће ми онда и скупштина ? И тако ја њих већ да махнем. А дође баш у тај мах и тамошњи учитељ. Дош'о и он да види, шта раде и шта хоће ти људи. Еад сам им ја каз'о, како не ћу да будем нововерац и за што не ћу да будем, рек'о је учитељ: Овај пријатељ из Баната паметно је каз'о и добро је каз'о. Море људи и браћо, оканите се те заблуде и изађите на прави пут, јер ваш је пут странпутица, а ко ходи странпутицом, теже достиже своју мету, па често бива, да је никад ни не достигне. Све је неистина, што