Стражилово

Б р . 29.

СТРАЖИЛОВО

463

сам Суботићевој „Елгоској страни" нашао порекло у Рајићевом Елгосу. А да ли је од Елгоса она горовита страна добро названа Елгоском страном, или је по не знам каквом закону требало казати Елгошка страна. то ја не знам, нити хоћу и за те „језикословне ситнице" да знам: о том нека се пру и препиру наши граматичари, који и онако иемају другог посла. Та још је стари Хорације рекао: „СггаттаИа сег1ап(: (е!) ас11тс! — т. ј. граматичари се пру, све једнако и до данашњег се дана препиру и тешко да ће икад престати међу н>има распра о том, шта је боље Елгоска или Елгошка страна. Зато Хорације, тек што је изрекао ону вечиту истину: „Отатта1лш сег1ап1;" одмах је за тим додао : „е! а<11шс згЉ ји(1хсе Ив еа1;", а то ће рећи: Граматичари се пру и препиру и препирци њиховој не будет конца. А ваљда је и покојни Суботић знао, зашто је написао Елгоску а не Елгошку страну, јер он није само спевао епос већ је и списао целу цели?1ту граматику српскога језика па .је и за ту граматику добио награду и то већу, него што је за епос добио, јер за овај добио је 40 а за граматику 100 дуката. И право је, што је те обе награде добио он и то сам написао заГта расе с онима, који су писали и све једнако издају кратке граматике и изводе из граматике — јер вреднијега, свестрано образованијег и родољубивијег књижевника срнскога од

Јована Суботића, покојна му дугаа! није било у оно доба (од г. 1840.—1855.) а тегако да би се могло и у наше доба наћи књижевник, који би раван био њему. II мени још и данас само то није ираво, што се и у оно пренотопско доба више ценили свадљиви граматичари него ли безлобни песници. Но то већ пе снада овамо, где се међутим породила сумља а из сумње поникло питан>е: па шта ти вреди то, што си из Суботићеве Елгоске стране горовите допрео до Рајићевог Елгоса, и где је опет та „гористнаја страна зовома Елгосђ?" Зар опет да тражим и поново да нитам и распитујем за Елгос? То богме нећу! Па шта ћеш и куд ћеш сад? Кући не смеш, а и кад би смео, би ли се од срамоте могао с празном руком вратити натраг. Не треба да ти кажем, гата те чека, ако се без ивера вратиш, и како ће се и сами они, који ти се пријатељи кажу, они Шапчани и Ваљевчани снебивати јавно а потајно се смијати и у срцу се радовати, што си насео и ударио рудом о брег. Теби не остаје друго, већ или да даље тражиш или — другог излаза нема. Тражи дакле, читај, листај, преврћи, узми поиово том Рајићеве историје па тражи, јер ја не могу мислити, да Рајић, који је написао," да је Михајло бугарски с војском ушао у српску земљу и то у страну гористну зовому Елгос", није знао, где је та гористна страна зовома Елгос и како се данас зове страна та. (Свршиће се.)

ПИОМА ЂОРЂА МАГАРАШЕВИЕА ЈОВАНУ ХАЏИЋУ-СВЕТИЋУ,

II. Пр. 16. Марта п. р. 1820. у Пешти. Лгобезннб Ј о ц о ! Ја Ти ономад по напии ТрговцБГ писа; не сумнлм се, да ни си добио мое писмо: но у нћму сам и то додао, даћу оиет писати; и ево то сад испунлвам. — Због мош обстолтелства нисам нигата ономад новаца послати могао, и сад незнам, оћу л' моћи толико послати, колико бн нужно бнло. — Ружић ме смео; он чизама за себе нарученн, неће да прими, из те нричине, гато му се одвећ скупе чину. И л за мое шшгћм само 20 фор. — Ако баш Цаплингер на то ишао буде, да му 22 фор. дадеш, а Ти нодаи, и кажи му, да будушег вашара за Ружића неноси, а за мене само с овнм услов1ем, да и кожа болл буде, и лепше да се начини, нег што су ове, кое сам добио, и да от 20 фор. — скуплћ не буду. —• Шта бн от она мои д в а с а т а ? две олупанице! како ћу и се

курталисати ? Забадава' и управ дати немогу; ер сам н за нг,и готове новце броио. —Ние шала 110 фор. Тн ми у неком писму рече, да бн се за 70 до 80 фор. продати могли? Учини Бога Ти едну задужбину, те опрости ме беда; оће Ти за душу бнти! Ако неморе' скуплћ продати, а Ти и подаи за 80 фор., л к тнма ево шшгћм шнт 50 фор. тако бн бшло 130 фор. — истом за капут, за кои бн 128 платити имао. Но подаи Ти Цаилингеру 110 фор. за капут: ер на овом нема ни ЈГевантина, ни гомбарска посла, као што е на оном, што ми е у ЈЈечу начинио, бнло. Дакле овако 6бг могао рачун бнти. 80 фор. за сатове (Кесћпип^' оћпе \Уи - Љ) 50 фор. а шилћм 180 фор. От овн дакле: За капут 110 фор. За чизме мое 20 фор. 130 фор.